SHARE

UČESTVUJUĆI u radu Generalne skupštine UN, ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk pozvao je u svom govoru da zapadne sankcije Rusiji ostanu na snazi sve dok Kijev ne povrati kontrolu nad jugoistokom zemlje i krimskim poluostrvom.

Na kraju desetominutnog govora u Njujorku, Jacenjuk se obratio ruskom predsedniku koji je u to vreme bio u Moskvi: „Prestanite sa agresijom na Ukrajinu, gospodine Putin, vi možete pobediti ratujući protiv armije ali ne možete pobediti ukrajinski narod“.

Pre govora na Generalnoj skupštini Jacenjuk je bio u Savetu za spoljnu politiku u Njujorku gde je izjavio da dok se u Rusiji na vlasti nalazi Putin, Ukrajini će biti veoma teško da vrati Krim.

Stalni predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti OUN Vitalij Čurkin je nazvao nastup Jacenjuka na Generalnoj skupštini „melodramom“.

Čurkin smatra da bi ukrajinskom premijeru bilo bolje da se bavi rešavanjem ekonomskih problema jer mu je zemlja pred bankrotom, a da ostavi da predsednik Porošenko nastavi pregovore sa Putinom.

Da Jacenjuk nije solirao u Vašingtonu već da je to stav vlasti u Kijevu dokaz je to što je predsednik Ukrajine Petar Porošenko poručio svojoj vladi da se poništi odluka o „neblokovskom statusu“ koja je doneta u vreme vladavine Viktora Janukoviča.

Predsednik Porošenko je potpisao Ukaz o neodložnim merama za zaštitu Ukrajine i jačanju njene odbrambene sposobnosti.

– Prioritetan nacionalni interes Ukrajine u sferi spoljne politike, ne samo 2014.

već i narednih godina, biće razvoj odnosa sa SAD, EU i NATO – piše u Porošenkovom ukazu.

On insistira da se što pre napravi i u parlamentu raspravlja o projektu zakona kojim se poništava odluka po kojoj Ukrajina neće biti članica bilo kog vojnog saveza.

Posle toga Porošenko želi da se vlada obrati NATO kako bi se što pre održale zajedničke konsultacije.

SANKCIJE UKUPAN udarac na platni bilans Rusije zbog sniženja cena nafte i uticaja geopolitičkih događaja procenjuje se na 4,0 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), rekao je juče direktor odeljenja dugoročnog strateškog planiranja ministarstva finansija Maksim Oreškin.

On smatra i da je reakcija privrede na snažne spoljašnje šokove bila prilično meka.Očito je da se predsedniku Porošenku i ostalim članovima sadašnjeg političkog rukovodstva žuri da postanu članica NATO, što objektivno nije realno jer je teško naći zemlju u zapadnoj Evropi koja je zbog vlasti u Kijevu spremna da uđe u rat sa Rusijom.

U Ukazu je jasna želja da se Ukrajina što više udalji od Rusije jer se između ostalog predlaže da se „privremeno zatvore granični prelazi ka RF“.

A što se tiče Evropske unije, po prognozi Porošenka, Ukrajina bi mogla da preda kandidaturu za ulazak u EU tek 2020.

godine.

Prethodno je neophodno izvesti 60 reformi, da bi se ispunili uslovi za kandidaturu u EU.

PUTIN U MILANU, DA ILI NE? IAKO se u italijanskoj štampi već pojavila vest da predsednik Rusije Vladimir Putin dolazi na forum Evropa – Azija koji će se održati 16.

i 17.

oktobra u Milanu, u Moskvi još ništa zvanično ne potvrđuju.

Neki evropski lideri prete da oni neće doći u Milano ukoliko se Putin tamo pojavi.

Najveći protivnici dolaska Putina u Milano su Poljaci, kao i bivše sovjetske republike.

Inače, poziv za Putina uručen je još početkom jula, pre obaranja malezijskog aviona.

Tadašnja ministarka inostranih poslova Italije Federika Mogerini je kazala da bi u Italiji bili veoma zadovoljni ukoliko bi Putin došao u Milano.

Ta njena izajava je izazvala nezadovoljstvo nekih evropskih lidera.

Mogerinijeva je sada evrokomesar za spoljnu politiku.

MASOVNE GROBNICE PREMIJER samoproglašene Donjecke narodne republike Aleksandar Zaharčenko izjavio je juče da je blizu 40 beživotnih tela civila pronađeno u tri masovne grobnice kod Donjecka.

– Pronalazimo još grobnica, tačan još nije poznat.

U njima su civili, zarobljeni ustanici i ukrajinski vojnici – rekao je Zaharčenko.

SHARE

Оставите одговор