SHARE

Nema građanina Srbije koji nije maštao da se u njegovom vlasništvu nađe BAŠ TAJ dobitni loto listić, i da baš on bude taj koji je pogodio tih tajanstvenih sedam brojeva.

Međutim, realnost je malo drugačija, i za sreću je potrebno ipak malo više….Gospodin Pavlović je jedva dočekao 7 ujutru da krene kući iz noćne smene.

Posle 30 godina staža u Prvoj Petoletci ostao je bez posla i bio je primoran da radi kao noćni čuvar u Elektrodistribuciji.

Nikad nije bio kockar, ali loto igra od svoje 20.

godine, svake nedelje.

Jednom je kao student pogodio peticu, i imao je nekoliko četvorki, a trojke nije ni brojao.

Ceo život je govorio da mu je za sreću potrebno samo sedam brojeva, ništa više.- Sinoć je neki srećnik dobio sedmicu – pomislio je, pokušavajući na silu da bude optimističan da će sledeće nedelje stvari biti bolje i da će mu možda nešto krenuti od ruke.

Dok je čekao zeleno svetlo na semaforu, vetar mu je za rever zakačio jedan popunjeni loto listić, sa zaokruženom samo jednom kombinacijom.

Gospodinu Pavloviću nije trebalo puno da shvati da su to brojevi koji su izvučeni sinoć.

Posle skoro 35 godina, rešenje svih njegovih životnih problema bilo je u njegovim rukama.Vratio je kredite, svoj, ženin i zetov.

Rešio je stambena pitanja celoj svojoj porodici, potrošio lepu svotu na putovanja po svetu i na skupe automobile, prestao je da pije domaća piva i nije mogao da jede ništa što je spremljeno na masti ili suncokretovom ulju.

Ukratko, gospodin Pavlović je postao novi čovek.Sve dok mu jednog dana nije pozvonio telefon i dok nije začuo glas:- Gospodine Pavloviću, loto listić koji ste našli je moj.

Imam dokaz da sam ga ja popunio, imam dokaz da sam ga ja uplatio i imam dokaz da je završio kod vas.

Imate mesec dana da mi vratite moj novac.

Prijatan dan gospodine Pavloviću – rekao je grubi i neobično smireni muški glas, koji je odmah potom prekinuo vezu ne ostavivši gospodinu Pavloviću ni sekund vremena da izusti bilo šta.Izvor: Telegraf

SHARE

Оставите одговор