Srbija ima taj luksuz da gotovo svake godine dočekuje sportiste koji se vraćaju sa medaljama sa svetskih ili evropskih šampionata. Međutim, emocije koje su ispoljene u ponedeljak uveče ispred gradske skupštnine naše prestonice možda bi mogle da se porede samo sa onim koje su bile prisutne tokom origanilnog dočeka, onog kada je Saša Đorđević i čuvena generacija naših igrača donela sa Evropskog prvenstva 1995. godine.

Nepregledna kolona ljudi počela je da zauzima mesta kod „Starog dvora” još tokom poslepodneva. A čekali su ne samo srebrne šampione sa košarkaškog SP, već i sjajne strelce i zlatnog rvača Davora Štefaneka. Zastave, baklje, skandiranje, oduševljenje činjenicom da su videli nove srpske idole, sve je to bilo delo večerašnjeg kolorita.

I odmah na početku zvaničnog programa, nešto posle 20.00, svima je bilo jasno koliko je Srbija čekala medalju košarkaška. Dok je masa čekala heroje iz Španije, uz zvuke grupe „THC Familije” autora nove košarkške himne.

– Igraj i pobedi, ponosno se vrati!!! – kao jedan pevala je masa dok su baklje gorele kao da je reč o nekom južnomeričkom fudbalskom derbiju.

Prvi je na čuveni balkon kročio je prvak sveta u rvanju Davor Štefanek.

– Čestima strelcima i košarka na velikom rezultatu. Hvala vam svima što ste , drago mi je što sam prvi rvač u istoriji koji je ovako odečam. Prvi deo sna mi se otvatrio, a drugi će posle OI 2016. Nadam se da ćemo se videti na istom mestu i posle Rio de Žaneira – ponosno je pričao Štefanek.

Odmah zatim ovacije su dobili i naši strelci. U njihovo ime govirla je žena koja je sinonim za ovaj sport u Srbiji Jasna Šekarić.

– Meni je ovo prvi put da stojim ovde. Nažalost naš sport nije takav da mogu da doživom ovakve ovacije. Čestitam svima na medaljama, bilo je jako teško da ih osvojimo. A kada uradimo ovako nešto i kada nas ovako dočakte, sigurno da želimo ponovo da se vratimo sa medaljama – pomalo zbunjeno je pričala Šekarićeva.

A onda je usledio krešendo. Jedan za drugim na terasu su počeli da izlaze članovi stručnog štaba Aleksandra Đorđevića. Zatim su se na na mesto legendarnih proslava vratili i čelni ljudi KSS Dragan Tarlać i Dejan Bodiroga.

– Mi imamo našeg Boga ime mu je Bodiroga – evocirali su uspomene na neka prošla vremena navijači.

Posebne ovacije bile su rezervisane za Mirosalva Nikolić prvog asistenta selektora Đorđevića.

– Muto, Muto!!!

Polako su krenuli i 12 Đorđevićevih junaka.

– Uzeo si trojfe Simone – orilo je dok je sa podignuta tri prsta izlazio Marko Simonović.

Usledili su i aplauzi Stefanu Joviću i Nikoli Kaliniću.

– Kalina, Kalina… – klicala je masa momku koji je ostavio sve bez daha sjajnim zakucavanjima u Španiji.

Ništa slabije nisu prošli ni Stefan Birčević i Raško Katić ili Vladimir Štimac. Mirno, kao da se pred njegovim očina ne dešava deo istorije na balkon je izašao i Miroslav Raduljica. Zatim i Stefan Marković uz visoko podignuta tri prsta, ponosno se držeći za srce.

Euforija je polako postajala sve žešća kada su pred masu izalazili Bogdan Bogdanović i Nemanja Bjelica. A kako tek opisati izlazak Miloša Teodosića
– MVP, MVP, MVP – klanjalo se više od 20.000 ljudi članu prve petorke Svetskog prvenstva.

Dlanovi nisu bili umorni kada se i kapiten Nenad Krstić priključio saigračima.
A onaj koji je jedini imao iskustva sa ovakvih dočeka nije želeo da sebe stavi u prvi plan. Selektor Aleksandar Đorđević pokazujući na igrače plako je prilazio ivici legendarnog balkona dok je odiševnjna masa klica.

– Pre svega hvala vam ovo je sporsko srce Srbije. Ovaj balkon je izmišljen 1995. godine, kada smo na njemu ponosno stajali, a sada ovde stoje neki novi momci i njihove sportske kolege. Došli smo da se Vam se zahvalimo što ste nam dali snagu da uradimo ono zbog čega smo počeli pripreme – pričao je emotivno Đorđević, dok mu je masa skandirala „Sale Srbine”.

Svativši da više nema nazad, Sale nacionale je samo ponosno počeo da se priključuje masi

– Srbija….

A onda je još jednom usledila pesma THC…Ponovo ekstaza, posle toga i nešto drugačiji zvuk benda „Miligram”…Žurka je mogla da počne…

Ostavi poruku