SHARE

ОТВАРАЊЕ ватиканских архива, које ће бити могуће већ следеће године, бациће ново светло на односе Свете столице и Краљевине Југославије, на улогу папе Пија Дванаестог и врха Римокатоличке цркве у стварању Независне државе Хрватске, као и у скривању усташких и нацистичких злочинаца. Та документа осветлиће и поједине контроверзне личности из прошлости ових простора, попут Алојзија Степинца или Јосипа Броза.

Пажљиво чувана збирка дипломатских аката и преписка поглавара Римокатоличке цркве има велики значај за српску историју и очекује се да помогне расветљавању бројних драматичних догађаја у периоду од 1938. до 1958. године. Посета главног архивара и библиотекара Свете римске цркве, надбискупа Жана-Луја Бругеса, човека на челу институције која брине о свим тајним документима Свете столице и личној преписци католичких поглавара, потврдила је да ће и српским истраживачима ускоро бити доступна грађа која је деценијама чувана иза десет брава.

Надбискуп Бругес потврдио је да је папа Фрања одобрио отварање тродеценијске тајне архиве, осим докумената који се односе на лични живот појединаца.

– Све архиве Ватикана већ су отворене до 1938. године, а следећи период који ће бити доступан истраживачима обухватиће све догађаје и личности до 1958. године – рекао је надбискуп Бругес у Београду.

Вест да ће ватикански материјал из историјског периода који обухвата и Други светски рат бити доступан, обрадовала је и охрабрила српске историчаре. Они кажу да је реч о веома важном потезу, који ће допринети прецизнијем објашњавању догађаја и улоге историјских лидера, али и наглашавају да не треба очекивати сензације и спектакуларна открића.
Да ће архивска грађа Ватикана помоћи будућа истраживања, сматра директор Института за савремену историју Момчило Павловић.

– То се посебно односи на улогу Ватикана у скривању и извлачењу усташа и нацистичких злочинаца на крају рата. За нашу историју веома су важни и извештаји ватиканских изасланика из Загреба, који се тичу Холокауста и усташких злочина. Драгоцена ће бити и преписка католичких великодостојника са папом Пијем – каже Павловић.

Историчар Милан Кољанин каже да би отварање тајних римских архива била круна вишегодишњих преговора и притиска светске академске заједнице, која годинама инстистира на откључавању ове грађе.

– То је захтев свих органзиација које се баве холокаустом – објашњава Кољанин. – Део ове грађе већ је објављен, али то су махом изабрани документи. Поједини домаћи историчари, попут академика Драгољуба Живојиновића, истраживали су у ватиканским архивама, али биће значајно потпуно отварање ове грађе.

БОЉА ЗАШТИТА РУКОПИСА

УСПОСТАВЉАЊЕМ званичне сарадње са Ватиканском апостолском библиотеком, Народна бибилиотека Србије ушла је у круг светских институција културе којима ће бити доступне књиге и манускрипти Римокатоличке цркве. Потписани протокол Србији ће донети и помоћ приликом конзервације старих књига, али и дигитализације рукописа и грађе која се чува на полицама.

НЕМА СЕНЗАЦИЈА?

ДА тајна архива Ватикана неће домаћој историографији донети ништа спектакуларно сматра и историчар Срђан Цветковић.

– Иако очекујем да ова грађа помогне расветљавању улоге Католичке цркве у Конкордату, стварању НДХ, као и личности попут Степинца или Крунослава Драгановића, не треба се надати сензацијама – каже он.

– Основне тезе одавно су познате историчарима, али ова грађа ће бити драгоцена за њихову ревизију и за коначно потрврђивање или одбацивање.

SHARE

Оставите одговор