Sjedinjene Američke Države danas obeležavaju 13 godina od terorističkih napada na Njujork i Vašington, 11. septembra 2001. godine, u kojima je život izgubilo 2.977 ljudi.

Ceremonija obeležavanja godišnjice tog tragičnog događaja biće kao i prethodnih na mestu rušenja čuvenih kula „bliznakinja“, Memorijalnom centru poznatom kao „graund ziro“ ili nulta tačka.

Predsednik SAD Barak Obama rekao je, u obraćanju naciji dan uoči 13. godišnjice, da „mi ne možemo da izbrišemo svaki trag zla u svetu i male grupe ubica imaju kapacitet da (svetu) nanesu veliku štetu. To je bio slučaj pre 11. septembra i to je istina i danas“.

Agencija AP je navela da je ovogodišnja Obamina retorika, u odnosu na prethodne godine, manje trijumfalna zbog opasnosti koja dolazi od ekstremista Islamske države.

„Pposlednjih nekoliko godina postaje teže da se ‘proda’ slika SAD o privođenju kraju rata protiv terorizma“, rekao je stručnjak za rat i javno mnjenje na Univerizetu Đuk Piter Fiver.

„Stara retorika da smo na korak od dobijanja rata protiv terorizma je neodrživa“, rekao je Fiver.

Odavanje pošte žrtvama biće održano danas u Nacionalnom memorijalnom centru 11. septembar.

Glavno odavanje pošte žrtvama biće čitanje imena skoro 3.000 poginulih u Njujorku, Pentagonu i nedaleko od Ssenksvila u Pensilvaniji u napadima 2001. godine kao i imena šestoro poginulih u napadu na Svetski trgovinski centar 1993. godine, prenla je agencija AP.

Iako nema konkretne pretnje u ovom trenutku za Njujork, vazdušni udari u Iraku, konflikt u Siriji i jačanje džihadista Islamske države predstavljaju najsloženiju terorističku opasnost od 2001. godine, upozorila je njujorška policija.

Nedavna pogubljenja dvojice američkih novinara dodatno bacaju senku na godišnjicu sećanja na žrtve tragičnih napada pre 13 godina.

Šest od 10 Amerikanaca je veoma zabrinuto zbog uspona islamskog ekstremizma širom sveta, pokazuje najnovije istraživanje javnog mnjenja Istraživačkog centra „Pju“ (Pew).

Gradonačelnik Njujorka Bil de Blasio rekao je da je uvek na oprezu da bi slični napadi mogli da se ponove.

„Odgovornost koju imam danas stvorena je tog užasnog dana“, rekao je De Blasio, istakavši da „šta god bilo na vestima, mi smo u stanju pripravnosti“.

„Mi smo već bili meta pre godinu dana i godinu pre toga. Ne očekujem promenu tokom mog mandata gradonačelnika“, dodao je De Blasio, koji je u januaru ove godine stupio na dužnost njujorškog gradonačelnika.

Njujorška policija je, kao i prethodnih godina, spremna i pojačala je prikupljanje obaveštajnih podataka i „vidljivost“.

To znači, kako je rekao šef njujorske policije Vilijam Breton, da su „na nogama“ na hiljade policajaca u specijalizovanim timovima, posebno obučeni psi za otkrivanje bombi, posebni timovi koji koriste radioaktivne uređaje i drugu viosku tehnologiju za otkrivanje eksploziva.

Skoro 3.000 ljudi je stradalo kada su dva oteta aviona udarila u kule Bliznakinje u Njujorku, koje su se srušile, kao i prilikom udara trećeg aviona na Pentagon u Vašingtonu i pada aviona u Pensilvaniji 11. septembra 2001. godine.

Terorističke napade izvršili su pripadnici Al kaide, a taj tragičan događaj imao je posledice širom sveta.

Taj dan, kada su napadnuti Svetski trgovinski centar u Njujorku i centrala Pentagona u Vašingtonu, dok je u Pensilvaniji srušen četvrti putnički avion, zapamćen je kao crni dan i širom planete.

Direktna posledica terorističkog napada 11. septembra 2001. godine bila je odluka Bele kuće na celu sa Džordžom Bušom mlađim, da objavi rat terorizmu u svetu, što je nesumnjivo suštinski odredilo tendencije u međunarodnim odnosima prvih decenija 21. veka.

Akcija 19 pripadnika Al Kaide počela je tako što su oteli četiri putnička aviona koji su uzleteli sa aerodroma u Bostonu, Njujorku i Vašingtonu.

Otmičari su ušli u kabine aviona i, koristeći noževe za sečenje papira koje su prošvercovali u avion, ubili pilote i preuzeli kontrolu nad letelicama.

Prvi avion „Amerikan erlajnsa“ je u 8.46 sati, udario u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Nedugo posle toga, drugi oteti avion kompanije „Junajted“ udario je u južnu kulu, a treći oteti avion u sedište Pentagona.

Iz kula Bliznakinja u Njujorku svega je 20 ljudi, koji su bili na spratovima iznad mesta udara, uspelo bezbedno da napusti zgrade pre nego što su se urušile.

Medu žrtvama 11. septembra bilo je i 372 stranaca, među kojima i jedan državljanin Srbije.

Ogromne žrtve su pretrpeli njujorški vatrogasci, čijih je 343 kolega poginulo u padu „bliznakinja“, dok su pokušavali da pomognu povređenima da napuste zgrade.

Kasnije su odgovarajuće službe SAD ocenile da je „mozak“ napada koji su se dogodili bio Halid Šeik Muhamed.

Posle opsežne potrage on je uhvaćen marta 2003. godine u Pakistanu, a u februaru 2008. godine optužen je za ratni zločcin.

Komandosi američke vojske izveli su u proleće 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za terorističke napade na SAD i likvidirale ga, o čemu je Obama izvestio naciju i ceo svet.

Na mestu na kojem su se nalazile kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku podignuto je spomen obeležje žrtvama, a sazidan je i novi Svetski trgovinski centar.

Ostavi poruku