SHARE

Један од најпознатијих ватрогасаца из Требиња Здравко Паранос (61) погинуо је у тешкој саобраћајној несрећи која се догодила у насељу Салаковац код Мостара.

До несреће је дошло јуче око шест часова, када је Паранос, возећи аутомобил “џета”, ударио у комби чији је возач Адис Зердо (33) из Високог задобио тешке повреде.

– Паранос се возећи “џету” кретао из смјера Мостара према Сарајеву и у мјесту Салаковац, из за сада непознатих разлога, прешао је у супротну траку и сударио се са доставним комбијем предузећа “Акова”, који је возио Зердо – речено је у полицији.

Према изјавама очевидаца, призор је био стравичан. Ватрогасци и полицајци су неколико часова чистили пут послије несреће.

– Аутомобил је био потпуно уништен, а чуо сам да нису одмах могли да извуку тијело. Ватрогасци су морали да сијеку кров, да би извукли возача – рекао је један од очевидаца несреће.

Дежурни тужилац Штефица Лакичевић рекла је да се не може још говорити о узроцима судара и да ће они бити познати кад се заврше вјештачења. Навела је да је возач камиона задобио тешке повреде, али није животно угрожен.

Настрадали Паранос је био командир Ватрогасне јединице “Ластва” из Требиња, а више пута је награђиван због својих херојских подвига у спасавању људи из поплава и пожара.

Мјештани Требиња су истакли да су у шоку и да још не могу да вјерују да су изгубили свог хероја, на којег су могли да се ослоне у неприликама.

Као гром из ведра неба Требињем је јуче ујутро одјекнула тужна вијест: “Погинуо је Здравко Паранос”. Многи нису могли да повјерују у ове ријечи, нису могли да схвате да је на крај свог животног пута дошао човјек који је многима помогао, задужио многе и био херој у мирнодопским временима. Паранос је ове године добио признање за залагање и спасавање људи и материјалних добара.

Његови сарадници на послу, пријатељи, а то је била цијела Херцеговина, не могу ни ријечи да кажу. Ћутња и невјерица и бескрајан бол за човјеком великог срца.

– Одлазак нашег старјешине је ненадокнадив губитак. Био је наш вођа, професионалац какав се ријетко гдје рађа, неустрашив борац са свим стихијама. И када би нам понестало снаге, када би дошли тренуци малодушности, Здравко је био ту да нас подигне. За њега пораз у борби са стихијом није био опција. Из сваког дуела излазили смо јачи и увијек побједници. Тешко се помирити да се Здравко никада више неће вратити у своју јединицу, међу своје најмилије. Знам да би, када би могао да нас савјетује, и сада рекао: “Момци, нема предаје, морамо да побиједимо” – испричао је замјеник командира Ватрогасне јединице “Ластва Ушће” Лазар Вучковић и Параносов најближи сарадник.

Они су били непрекидно ангажовани и на спасавању људи и стоке из требињског Љубомира и Поповог поља приликом поплава.

– Видио сам својим очима, падали су с ногу, али издржали су. Када су имали таквог командира као што је Паранос, све је било лакше. Он је био тај који је давао велики подстицај, неопходну енергију за напор више – причали су тада мјештани Љубомира.

Посебна прича су преврнути шлепери. Пут од црногорске границе до Ластве је тежак, треба укључити сва чула и лагано возити. Ипак прича коју нам је тада испричао Здравко Паранос тешко може а да не остави утисак.

– У посљедњих неколико година тридесетак шлепера смо вратили на пут. Знају то возачи да цијене, дођу код нас, често и с поклоном. Био нам је у гостима и возач из Жепча коме смо вратили шлепер на пут, дошао да захвали и донесе поклон. А ја му кажем: “Нека си ти здраво и добро, попићемо пиће за срећан пут” – говорио је тада Здравко Паранос.

Спасавање начелника

Здравко Паранос и његова дружина из “Ластве” нису само ватрогасци него и спасиоци и на земљи и у води, прави специјалци, који се увијек нађу при руци невољницима погођеним поплавом, путницима заробљеним у сметовима, возачима чији се камиони зауставе у врлетима Вилуса.

– Из снијега смо почетком 2009. године извукли и бившег начелника општине Источно Ново Сарајево Гојка Драшковића, кога је по повратку из Будве зауставила мећава. Тај дан је био баш тежак, из сњежних наноса извукли смо неколико болесника и више од 50 возила – говорили су тада ластвански ватрогасци.

SHARE

Оставите одговор