SHARE

Челници ЕУ саопштили су да ће оштрије санкције Русији бити усвојене иако је склопљено примирје у Украјини јер треба видјети хоће ли мировни план бити спроведен.

У освртима западноевропских медија се истиче и то да је “прави побједник” у цијелој ситуацији руски предсједник Владимир Путин, чији је план за мировно рјешење кризе прихватио украјински предсједник Петро Порошенко који је, упркос одбојности САД и још неких земаља NATO, образложио да је “најбитније да се спасу људски животи”.

Порошенко је, како се објашњава, био сучељен и с озбиљним поразима и губицима украјинске армије и слабо контролисаних добровољаца у сукобима с побуњеницима на истоку земље, а запријетила је опасност да снаге Кијева изгубе и стратешку луку Мариупољ на Азовском мору.

Украјински предсједник такође жели и да ситуацију колико-толико уреди јер иначе не могу бити одржани избори које је он у земљи сазвао за октобар.

Британски дневник Гардијан оцјењује да “стоји дјелимична руска побједа”, али ће спровођење споразума о примирју зависити од тога како ће се Русија и Запад нагодити око будућег геополитичког положаја Украјине.

Додатне европске санкције могу бити заустављене ако се испостави да се примирје поштује, рекли су неки шефови држава ЕУ по завршетку самита NATO у Њупорту, гдје је одлучено да се војно ојачају источне чланице због “руске пријетње”, иако је коначни став био мање оштар него што су тражили Американци, Пољска и балтичке земље.

То се прије свега дугује ставу канцеларке Ангеле Меркел, преносе њемачки медији, која је била за то да се “покаже оштрина, али оставе и отворена врата за дијалог”.

Санкције ЕУ треба да усвоје владе двадесетосморице, а више земаља, међу којима посебно Аустрија, Словачка, Чешка и Мађарска, слабо су вољне да се то и примијени.

Ове чланице ЕУ јако сумњају у сврсисходност санкција, јер, кажу извори у Бриселу, иако су погодиле и руску и привреду ЕУ, немају уплива на битне одлуке Москве.

Коментатори многих западноевропских медија оцјењују да је на самиту NATO била видљива подјела између “јастребова” на челу са САД који су “Европу гурали ка одмјеравању снага и окршају с Русијом”, како је написао француски лист Фигаро, и оних који су били за то да се, уз војно јачање савезника на истоку, не сруше мостови за могућу и цијелом континенту потребну сарадњу с Русијом.

Тако треба протумачити, рекли су дипломатски званичници ЕУ, и дијелом противрјечно образложење предсједника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза и предсједника Европског савјета Хермана ван Ромпеја да се пооштрене казнене мјере Москви усвајају “да би се ојачало начело да санкције ЕУ имају за циљ да се подстакне промјена понашања Русије у збивањима у Украјини”.

Москва је упозорењем да је “мир угрожен” оштро реаговала на одлуку NATO да у источноевропским земљама постави базе с изузетно моћном јединицом за хитро узвраћање на “руску пријетњу”, а критиковала је и најаву заоштравања санкција ЕУ, упркос примирју Кијева и побуњеника.

Више западноевропских медија оцјењују да је примирје Кијева и побуњеника врло крхко, да ће украјинске власти с побуњеницима дуго и тешко преговарати с положаја ослабљеног, да је у суштини криза прерасла у “замрзнути сукоб у корист побуњеника”, како каже римска Република.

Француски лист Фигаро наводи да су сад побуњени дјелови на истоку Украјине добили признање као саговорници који траже неку врсту самосталности или аутономије, а “побуњеници сад трајније држе и освојене дјелове територија”.

Париски Монд чак сматра да споразум о примирју и преговорима Кијева и побуњеника представља “побједу за Путина, који је више него икад господар игре у украјинском сукобу”.

Монд додаје да “пошто је сепаратистима дозволио да изборе војну предност, руски предсједник се сад поново на међународној позорници појавио у својству онога који гради мир”.

Бивши шеф француске дипломатије Ибер Ведрин упозорио је да се “не може мрзити Путин, јер ће Русија увијек бити ту”.

Ведрин мисли да “треба преиспитати политику Запада према Русији за посљедњих 20 година”, јер је Путиново реаговање нуспроизвод западне непаметне и понижавајуће политике према Русији.

Уз “све замјерке које се могу ставити Путину”, каже Ведрин, нужно је у етапама поновно сређивање односа Запада и Русије.

SHARE

Оставите одговор