SHARE

Контакт-група за Украјину, састављена од представника Кијева, Москве и ОЕБС-а треба данас да се у Минску састане с проруским побуњеницима.

“Опрезно сам оптимистичан”, рекао је Порошенко на самиту NATO у Велсу.

Он је раније изјавио да план о прекиду ватре на истоку Украјине треба да буде потписан у петак у Минску и да ће NATO подржати своје чланице у пружању војне помоћи Украјини.

Порошенко је казао да је ријеч о “огромном изазову” и подсјетио на услове које је поставила Украјина, а то су мировни план, контрола руско-украјинске границе коју би спроводио ОЕБС, повлачење руских трупа с истока Украјине и ослобађање заточених војника које држе проруски побуњеници.

“Никада нисам осјетио тако јаку и велику подршку”, рекао је Порошенко послије састанка с представницима 28 држава чланица NATO, који је био посвећен ситуацији у Украјини.

Украјински предсједник Петро Порошенко и главни лидер проруских активиста на истоку Украјине рекли су јуче да ће данас обојица наредити прекид ватре под условом да буде потписан споразум о новом мировном плану како би се окончао петомјесечни рат у Украјини, преноси Ројтерс.

“У 14 сати по локалном времену (12 сати по средњоевропском времену), уз услов да састанак (у Минску) буде одржан, позваћу Генералштаб да нареди обуставу ватре и надам се да ће спровођење мировног плана почети сутра”, рекао је украјински предсједник.

Лидер проруских сепаратиста је изјавио да су активистима потребне “одговарајуће гаранције” да ће Кијев испоштовати било какав споразум о прекиду ватре, преноси Ројтерс.

Предлози о прекиду ватре Кијева и проруских активиста на истоку Украјине пружају “свјетло на крају тунела” у петомјесечном сукобу, оцјењује директор Савјета за људска права при Кремљу, Михаил Федотов.

“Мислим да већ видимо свјетло на крају тунела”, рекао је он агенцији Интерфакс.

У међувремену, Украјина је појачала своје одбрамбене снаге у луци Маријупољ на Азовском мору, послије извјештаја да проруске снаге напредују ка граду с тенковима и артиљеријом.

Руски предсједник Владимир Путин изнео је у уторак мировни план у седам тачака, послије телефонског разговора с Петром Порошенком.

Њемачки шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер изразио је на самиту у Њупорту “умјерени оптимизам” да криза у Украјини идје ка деескалацији, наводи британска агенција.

“Било би добро и хитно је потребно да се на овим директним разговорима овдје постигне напредак”, рекао је он новинарима.

На маргинама самита су се са Порошенком састали амерички предсједник Барак Обама, британски премијер Дејвид Камерон, француски предсједник Франсоа Оланд, њемачка канцеларка Ангела Меркел и италијански премијер Матео Ренци.

Они су поново осудили Москву због даљег отвореног кршења суверенитета и територијалног интегритета Украјине и сложили се да се Русија мора суочити са новим санкцијама због својих акција, саопштила је Бијела кућа.

Обама и Камерон обећали су да ће заједнички подржати Украјину против Русије, наведено је у ајуче објављеном заједничком саопштењу двојице лидера.

Француски шеф државе Оланд је, на почетку билатералног састанка са Порошенком, рекао да ће одлука о евентуалним новим европским санкцијама Москви зависити од развоја ситуације у наредним сатима, а одлука ће бити донијета данас у Бриселу.

Обама је са својих 27 савезника у Њупорту разговарао и о томе како се изборити са милитантним активистима Исламске државе који су заузели велике дијелове Ирака и Сирије и представљају нову претњу по југоисточни бок Алијансе, као и о томе како стабилизовати Авганистан када се снаге NATO-а одатле повуку крајем године.

Делегација Министарства одбране Србије, коју предводи министар Братислав Гашић, учествује на састанку у формату партнера на самиту NATO-а.

Дводневни самит NATO-а обиљежен је повратком на сукоб између Истока и Запада, 25 година послије пада Берлинског зида.

“Свијет се драстично променио и ми морамо да се прилагодимо тој промени”, рекао је генерални секретар NATO Расмусен неколико дана прије самита, указујући на значај овог скупа за будућност Алијансе.

Он је најавио да ће у Велсу бити донеијта одлука о формирању ударне јединице за брзо реаговање и изградњу војних база на источним ободима NATO у циљу одвраћања “потенцијалног агресора” кога није морао да именује, јер је било јасно да је мислио на Русију.

SHARE

Оставите одговор