SHARE

Хералдичар Немања Тодоровић Штиплија са Масариковог Универзитету у Чешкој Репиблици наводи да не стоји тврдња Есада Џуџевића о пореклу презимена, јер османски држављани муслимаске вероисповести нису, уопште, имали презимена.

У писаном осврту на промену презимена председника Бошњачког националног већа Есада Џуџевића у Џуџо, Тодоровић Штиплија наводи у мејлу достављеном медијима, да презимена са суфиксима “вић” и “ић” у словенским језицима означавају припадност, првенствено породици.

“Презимена са суфиксима -вић и -ић, заједно са суфиксима -ов, -ев, -овић, -ски, па чак и -ин, -ак, -ек, -ик јављају много раније. Не стоји тврдња господина Џуџевића да су овакви суфикси наметнути од било какве власти, већ више да су у природи словенских језика, па су се сами таквим наметнули”, наводи хералдичар.

Са друге стране, с обзиром да суфикси овог типа у словенским језицима означавају припадност, првенствено породици – тј. оцу, срећу се код бошњака много раније, наводи Тодоровић.

Он наводи да је хералдика као помоћна историјска дисциплина уско повезана са родослављем или генеалогија (грчка реч за род, племе, колено – логос реч, говор). То је дисциплина о постанку, односима и коренима имена и презимена људи, наука која проучава порекло породица.

Џуџевић је раније саопштио да је званично променио презиме у Џуџо и да је одбацивањем додатка “вић” из презимена исправио неправду учињену његовим прецима.

Тодоровић сматра да је нетачна је тврдња Џуџевића да су суфиски “вић” и “ић” наметнути од 1912 године.

“Прво нису имали чему бити наметнути, кад османски држављани муслимаске вероиспитовисти нису имали презимена. Муслимани су у османском царству само на своја имена додавали титуле, као што су паша, хоџа, бег, ханума, ефендија, и слично – овакве титуле дефинисале су њихов формални или нефромални статус у османском друштву, њихову професију или нешто друго. Слично је било и са вреским и војним тутилама, али права презимена османски држављани нису имали”, указује Тодоровић.

Он подсећа да су турски држављани после Ататуркових реформи, које су почеле 1921-24. године Законом о презименима Турске Републике који донет врло касно 1934. године, морали да користе презимена.

“До тада су само хришћански и јеврејски становници новоосноване Републике Турске имали презимена, док муслимани нису их имали уопште”, тврди Тодоровић Штиплија.

SHARE

Оставите одговор