SHARE

Међународна криминалистичка полицијска организација (Интерпол) тренутно трага за чак 160 бх. држављана, чиме је БиХ међу неславним рекордерима будући да се у централном регистру Интерпола налази, на примјер, тек 67 Нијемаца, те 46 Француза.

Поређења ради, по прелиминарним резултатима прошлогодишњег пописа у БиХ живи око 3,8 милиона грађана, док Француску насељава око 66 милиона, а Њемачку око 81 милион људи, пише порлал Независних новина.

Ни то, међутим, није врх леденог бријега, о чему говори и чињеница да Интерпол, како се то може видјети претрагом на њиховом сајту, тренутно трага за 120 држављана Мексика, државе са око 120 милиона становника, чије градове многи “етикетирају” као најопасније дестинације за живот.

Штавише, алармантно је и то што су се прије пола године у централном регистру Интерпола налазила имена 141 држављанина БиХ за којима су расписане потјернице, а та бројка је, дакле, “подебљана” за додатних 19 имена.

Шверц дрогом, организовани криминал, пословне преваре, убиства и тешка убиства, пљачке, те сексуални однос са дјететом само су нека од кривичних дјела због којих је Интерпол расписао потјернице за бх. држављанима.

Саговорници “Независних”, блиски полицијским агенцијама, потврдили су нам да БиХ није дужна изручити своје држављане оним земљама у којима су се “огријешили о закон”, изузев када је ријеч о неколико врста кривичних дјела попут, примјера ради, злочина против цивилног становништва те геноцида.

“Дакле, за већину кривичних дјела нисмо дужни да изручимо своје држављане, осим ако је ријеч о земљама са којима имамо билатерални споразум о изручењу”, појашњава наш саговорник.

Логично, поставља се питање да ли то значи да је БиХ можда уточиште оним својим грађанима који су, примјера ради, осумњичени за однос са малољетницима у некој страној држави, а одговор је потврдан.

“Апсолутно! Али, знате како, постоји и друга могућност, а то је да земља у којој је извршено кривично дјело предмет уступи правосудним органима БиХ како би то лице било процесуирано”, истиче наш извор.

То што су бх. држављани, који су се бавили криминалним активностима у другим државама, можда пронашли своју сламку спаса управо у БиХ, Армин Кржалић, директор Центра за сигурносне студије из Сарајева, тумачи као потребу да овдашње полицијске агенције над њима врше јачи надзор.

“Ризике треба предуприједити и превентивно дјеловати како те особе и овдје не би вршиле кривична дјела. Ако их нећемо изручити, над њима полицијске агенције у БиХ треба да врше надзор, што им је обавеза”, каже Кржалић.

Упитан како коментарише то што је на Интерполовим потјерницама више бх. грађана него Француза, Нијемаца или Мексиканаца, Кржалић подсјећа на деведесете године прошлог вијека, када су многи отишли из БиХ.

“Рат је произвео велика кретања грађана БиХ. Људи су отишли, сналазили се за живот, сигурно их је већина и била млада, и послужила је одређеним криминалним групама да врше кривична дјела. По мени, сам тај социјални фактор је пуно утицао на то да имамо више таквих грађана него Њемачка, па чак више него Мексико”, појаснио је Кржалић.

Према ранијим подацима, на сајту Међународне криминалистичке полицијске организације 2012. године било је 80 особа које имају бх. држављанство, што значи да је тај број за двије године удуплан!

Занимљиво је да бројна лица за којима трага Интерпол, поред бх. држављанства, имају и пасош неке друге државе, углавном из окружења, попут Србије и Хрватске.

Међународна криминалистичка полицијска организација, између осталих, у свом регистру и даље има име Божидара Вучуревића, ратног начелника Требиња.

Још Интерпол трага и за Нишлијком Бојаном Митић, која има и бх. држављанство, а ријеч је о чланици међународне криминалне групе “Пинк Пантер”.

Није она, међутим, једина припадница њежнијег пола која има бх. пасош а нашла се на озлоглашеној листи, већ јој друштво прави још шест жена из БиХ. Оне су осумњичене за пословне преваре, давање мита, илегално пребацивање имиграната, малверзације са дрогом, отмицу дјетета, тешке крађе…

SHARE

Оставите одговор