Ovakav zaključak je donet posle informacija da je ruski vojni konvoj prešao granični prelaz koji kontrolišu separatisti na istoku Ukrajine.

„Ta situacija je potencijalno veoma opasna“, naveo je britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond u Briselu, gde se održava vanredan sastanak šefova diplomatija EU, povodom situacije u Iraku i Ukrajini.

„Zabrinut sam informacijama (o ulasku blindiranih ruskih vozila na ukrajinsku teritoriju). Ako ima ruskih vojnih vozila ili osoblja u Ukrajini, oni treba odmah da se povuku ili će posledice biti veoma ozbiljne“, rekao je Hamond.

Njegov švedski kolega Karl Bilt ocenio je da se radi o „ozbiljnom kršenju međunarodnog prava“, a danski ministar Martin Lidergard izrazio je „duboku zabrinutost zbog ponašanja Rusije poslednjh meseci, ali i poslednjih sati“.

„Ruske vlasti treba da znaju da su i EU i SAD veoma posvećene pripremanju odgovora na bilo koju vrstu agresije Rusije“, dodao je Lidergard.

Ukrajinske vlasti istovremeno su potvrdile da su primetile ulazak ruskog vojnog konvoja na svoju teritoriju, kako su prethodno izvestili britanski novinari na terenu.

NAJBOLJA POMOĆ RUSIJE JE IZLAZAK IZ RATA

70 komada ruske vojne opreme prešlo je tokom noći granicu s Ukrajinom, rekao je u Briselu šef diplomatije Litvanije Linas Linkevičijus uoči ministarskog sastanka.

„Veoma sam zabrinut zbog situacije u Ukrajini zato što, s jedne strane, mnogo govorimo o ovom tzv. humanitarnom konvoju, ali istovremeno, vidimo da se eskalacija nastavlja i imamo izveštaje da je tokom noći preko granice ponovo prešlo 70 komada vojne opreme“, rekao je Linkevičijus.

U Briselu je zakazan hitan sastanak šefova diplomatije EU o dve teme – krizi u Ukrajini i Iraku. Britanski šef diplomatije Filip Hemond izjavio je, povodom izveštaja da su ruska vojna vozila preko noći prešla u Ukrajinu, da bi to moglo imati „veoma ozbiljne“ posledice.

„Veoma sam uznemiren zbog izveštaja da su ruska vojna vozila možda prešla granicu jutros… Ako se u istočnoj Ukrajini nalaze ruski vojnici ili vozila, oni treba odmah da budu povučeni ili bi posledice mogle biti veoma ozbiljne“, kazao je on novinarima.

Švedski ministar spoljnjih poslova Karl Bilt priznao je da je humanitarna situacija u istočnoj Ukrajini katastrofalna, ali je rekao da su za to odgovorne proruske snage i Rusija. On je istakao da ljudi prolaze kroz velike patnje.

„Najbolja pomoć Rusije bi bila da preduzme mere za okončanje rata“, dodao je Bilt, ponovo optužujući Rusiju da snabdeva istočnu Ukrajinu vojnom opremom, preneo je Itar-Tas.

Prethodno su se šefovi diplomatija Rusije i Nemačke Sergej Lavrov i Frank Valter Štajnmajer saglasili da je neophodno uložiti sve napore da bi ruska humanitarna pomoć stigla u Ukrajinu.

Ministri spoljnih poslova EU već su razgovarali o situaciji u Iraku i pojedinim zahtevima da se iračkim Kurdima isporuči oružje s obzirom na to da se bore s džihadistima Islamske države.

Francuski šef diplomatije Loran Fabijus zatražio je sastanak radi sveukupne mobilizacije EU u odgovoru na krizu u Iraku. „Tražio sam ovaj sastanak tako da se cela EU mobiliše i pomogne Iračanima i Kurdima“, rekao je Fabijus kada je stigao u Brisel na sastanak.

I Italija, koja trenutno predsedava EU, takođe je tražila razgovore na kojima bi se sve zemlje članice EU saglasile sa slanjem pomoći Kurdima.

Šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc izjavio je u Briselu da njegova zemlja neće dostaviti oružje Kurdima, dodajući da će se Austrija usredsrediti na humanitarnu pomoć. Nemačka je najavila slanje humanitarne pomoći, dok će tek razmotriti eventualno slanje oružja.

Ostavi poruku