SHARE

ОДЛАЗАК држављана Србије у Украјину да ратују, поново је отворио питање могу ли се и како спречити овакви подухвати и да ли се њиховим деловањем, било да су отишли као добровољци или плаћеници, наноси штета држави. Године које су за нама показују да су многи људи са нашег подручја одлазили и ратовали у иностранство, али и да су странци учествовали у овдашњим сукобима. Неки од њих из убеђења, а неки да би профитирали.

Иницијативу Скупштини за измену Кривичног закона, у којем би се одлазак српских држављана на страна ратишта третирао као кривично дело, поднела је Социјалдемократска партија Србије. Председник странке и министар у Влади Расим Љајић каже, за „Новости“, да би се то односило на све оне који би се прикључивали страним војним или паравојним формацијама.

– Према предлогу, за оне који организују одласке запрећена казна би била од две до 12 година затвора, а за појединце који се сами прикључују од две до пет година – наводи Расим Љајић. – Спремни смо и да то буде предлог с којим би Влада изашла пред Скупштину и да се закон усвоји на јесен.

Љајић истиче да би закон требало да буде што пре усвојен из неколико разлога. Први је, како каже, да би се спасавали животи младих, који су врло често предмет манипулација.

– Надаље, они који одлазе на страна ратишта постају велики безбедносни проблем за земљу кад се врате – каже Љајић. – Такође, не смемо дозволити да се од таквих ратовања створи легитимно занимање. И, на крају, ти људи праве огромну штету земљи и на билатералном и на мултилатералном плану.

Горан Илић, професор београдског Правног факулетета, напомиње да Уставом свако има право да се слободно креће, да напусти Србију и да се у њу врати. Законом је једино ограничено напуштање уколико се против некога води кривични поступак. Он наводи да није имао прилику да види предлог и истиче да је, уз све разумевање да држава тиме жели да реагује и тако спречи одлазак наших држављана, питање колико ће то моћи да има ефекта.

– Спречавање одласка у ратове у иностранство држављана Србије доношењем посебног закона тешко је оствариво, јер је слобода кретања једно од основних људских права – каже Илић. – Питање је шта желите да инкриминишете тим кривичним делом. Једино ако би нечији одлазак као последицу имао кривично дело ратног злочина. Разумем потребу државе да се на то реагује, али како доказати нечији разлог да оде на ратом захваћено подручје? Шта ако неко иде не да би ратовао већ као лекар да помогне? Или је неко, примера ради, у резерви. Не може се рећи да је тиме починио кривично дело. Држава може да одреди став према неком проблему, па тако и о оном који се односи на одласке на ратом захваћена подручја, и да позове грађане да не одлазе на инострана ратишта.

БЕЧ УЗИМА ДРЖАВЉАНСТВО

ПРЕМА речима Расима Љајића, овакав закон постоји у Аустрији, где се одлазак на ратно подручје кажњава аутоматским одузимањем држављанства. Он истиче и да су недавно Македонија и Босна и Херцеговина донеле сличан закон и да онај који би био донет у Србији не би био први. Љајић наводи да се он не би косио са Уставом.

SHARE

Оставите одговор