SHARE

Подизањем хрватске заставе и читањем имена погинулих у акцији “Олуја” на книнској тврђави у присуству државног врха почело је данас пријеподне обиљежавање “Дана побједе и домовинске захвалности” и 19 година од акције “Олуја”.

Међу присутним су предсједник Хрватске Иво Јосиповић, предсједник Сабора Јосип Леко, предсједник Владе Зоран Милановић, начелник Главног штаба ОС генерал Драго Ловрић, прва потпредсједница Владе Весна Пусић и други чланови Владе и друге званице.

Колинда Грабар Китаровић дочекана је аплаузом на Тргу Анте Старчевића, а на помен премијера Зорана Милановића чули су се звиждуци.

Книнска црквена звона огласила су се у 9 сати и 43 минуте, означивши тачно вријеме када су на данашњи дан прије 19 година хрватске снаге ушле у Книн. Након подизања заставе на тврђави, Книн је прелетјело пет МИГ-ова, од којих су четири недавно били на ремонту у Украјини.

Услиједило је полагање вијенаца и паљење свијећа испред споменика на Тргу Анте Старчевића, гдје ће бити одржана и централна прослава на којој се очекују говори Иве Јосиповића, Јосипа Леке и Зорана Милановића те предсједника шибенско книнске жупанијске Хвидре Ивана Вукића.

Коалиција удружења избјеглих Срба тражи да се Олуја не прославља

У току јучерашњег дана Коалиција удружења избјеглица упутила је захтјев међународној заједници да Република Хрватска операцију “Олуја” не слави.

“Наша Коалиција удружења избјеглица је апеловала на међународну заједницу – посебно на ЕУ, ОЕБС, Савјет Европе – да затраже од Хрватске да не слави операцију Олуја јер се њоме, по нашем мишљењу, слави прогон Срба“, рекао је Лента.

Он је нагласио да су “тражили да међународна заједница затражи да се коначно процесуирају сви одговорни за злочине против Срба, те да се ријеше питања несталих лица, врате имовина и стечена права и да се осигурају услови за одржив повратак протјераних Срба својим кућама.“

Лента је подсјетио да је са подручја Републике Хрватске за вријеме рата протјерано око пола милиона Срба, да тренутно више од 300 хиљада живи у Србији, више десетина хиљада широм свијета, а свега око 50 хиљада се вратило у Хрватску.

“Протјерани Срби, али и Срби повратници, суочавају се са великим бројем проблема. На првом мјесту јесте цивилизацијско-хумано питање, питање несталих лица. У Хрватској нема довољно политичке воље да се ексхумирају посмртни остаци Срба који се налазе на познатим гробним мјестима“, истакао је Лента.

 

SHARE

Оставите одговор