SHARE
Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија изјавио је данас у Бањалуци да појединци покушавају да злоупотријебе и препродају платне картице, што представља кривично дјело.
“То раде лица која вјероватно имају најмање права на ове картице. Само вриједе они фискални рачуни који су грађани својеручно потписали, као и платну картицу када су је преузимали”, рекао је Тегелтија.

Он је новинарима истакао да је проблем што у појединим предузећима постоји недостатак одређене робе, због чега је данас одржан састанак са представницима пословних банака и Привредном комором, на ком је било ријечи о овом питању.

“Предузећа потраживања могу дати у залог или продати пословним банкама, што значи да ће роба бити доступна грађанима”, додао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, уговор о снабдијевању грађана робом која је дефинисана одлуком Управног одбора Фонда солидарности потписало је 118 предузећа и 10 пословних банака.

“Проблем представља чињеница да има предузећа која немају финансијских капацитета да учествују у овом послу, затим да нека од њих имају страх да неће моћи да наплате своја потраживања и која нису договорила са банкама процес финансирања”, каже Тегелтија и напомиње да је проширен списак робе која се може купити платним картицама.

Говорећи о измјенама и допунама Закона о фискалним касама, Тегелтија је поновио да је њихов циљ растерећење привреде од непотребних трошкова у процесу фискализације, као и ослобађање од фискализације одређене групе малих предузетника.

“Овај закон планиран је Економском политиком за ову годину и резултат је заједничког рада Владе Српске, Привредне коморе и Занатско–предузетничке коморе. Нико нови није обухваћен овим законом”, каже Тегелтија.

Он је навео да ће у наредном периоду бити објављен списак дјелатности које су ослобођене фискализације.

Тегелтија је подсјетио да је Влада Српске, у складу са Законом о буџетском систему, донијела одлуку о учешћу општина и градова у приходима од индиректних пореза и начину њихове расподјеле.

“Овом одлуком прерасподијелили смо дио од 3,7 одсто укупних средстава које припадају општинама, а што је резултат различитог броја становника утврђеног пописом од процијењеног. Влада Српске је код доношења ове одлуке испоштовала све законске одредбе”, рекао је Тегелтија, напоменувши да је укупан износ средстава који остаје локалним заједницама идентичан.

Он је истакао да је Влада Републике Српске незадовољна због покушаја ванинституционалног дјеловања појединих начелника општина у Српској, јер су сви градови и општине чланови Савеза градова и општина Републике Српске, који је са Владом дугогодишњи партнер.

“Попис становништва приказао је сасвим другачију слику у локалним заједницама. У Републици Српској 34 локалне заједнице имаће мање средстава, односно 28 општина ће имати више средстава од индиректних пореза”, појаснио је Тегелтија и додао да се одлука темељи на прелиминарним подацима о попису становништва у БиХ.

Он је подсјетио да је 2005. године, када је усвојена ова одлука, предсједник Савеза општина и градова био из Српске демократске странке, као што је и данас.

 

SHARE

Оставите одговор