SHARE

Међу сто некретнина у државном власништву које је хрватска канцеларија за управљање државном имовином одлучила да прода или изнајми, нашли су се и бивши логор на Голом отоку и некадашња политичка школа у Кумровцу, родном мјесту Јосипа Броза.

Сви заинтересовани позвани су да до 15. септембра доставе идеје о њиховој намјени.

Некадашњи озлоглашени логор за Информбировце на Голом отоку, чије се запуштене зграде и пратећи објекти простиру на 4.500 квадратних метара, већ годинама пропада.

– Хтјели бисмо да осигурамо услове да се на Голом отоку направи меморијално-туристички комплекс. Тамо постоје дијелови који су предвиђени за туризам, међутим, није поента у томе да ми као државно тијело измишљамо и предлажемо како ставити у функцију те објекте – објашњава директор канцеларије Младен Пејновић.

Каже да ће и на Голом отоку и свугдје гдје се нуде државне некретнине моћи да се ради само у складу с просторним плановима и да ће се некретнине продавати и изнајмљивати.

Саборски Одбор за људска права, на приједлог удружења бивших логораша “Анте Земљар”, још прије пет година је покренуо иницијативу да се донесе посебан закон о Спомен-подручју Голи оток. Министарство културе саопштило је почетком године да нема новца за формирање и одржавање таквог спомен-подручја. Запуштене зграде бившег затвора налазе се на југозападној обали Голог отока, а затворски комплекс састоји се од управне зграде изграђене 1950. године од камених блокова које су ручно клесали затвореници.

Ту су и остаци зграде за пријеме и отпусте, зграда у којој су се налазили карантин и болница, рапортна зграда, комплекс “жица” како су затвореници називали скуп грађевина опасан жицом у којима су биле бараке за спавање.

Затвореници

Према подацима Удружења бивших логораша “Анте Земљар” од 1949. до 1956. године око 16.000 људи осуђено је на затворске казне због наводне оданости Стаљиновом режиму.

Њих око 12.000 казне је издржало на Голом отоку, а 400 их није преживјело.

 

SHARE

Оставите одговор