SHARE

Министарство правде је званично примило налог судског већа Хашког трибунала, којим је од Србије затражена гаранција за привремено пуштање на слободу оптуженог Војислава Шешеља.

Захтев Трибунала је стигао током данашњег дана, речено је Фонету у Министарству правде.

Судско веће Трибунала за некадашњу Југославију у случају Шешеља позвало је јуче Холандију и Владу Србије да се изјасне о гаранцијама. Наиме, веће од Владе Србије тражи да потврди да ли може да осигура прецизно наведене мере за Шешељево привремено пуштање на слободу.

Портпаролка Секретаријата и судског већа Хашког трибунала Магдалена Спалинска рекла је раније данас да владе Холандије и Србије имају седам дана од званичног пријема захтева судског већа Трибунала да се изјасне о пуштању Шешеља на привремену слободу.

Према њеним речима, од Србије се тражи да се изјасни да ли може да осигура да Шешељ буде у кућном притвору, да не долази у контакт са жртвама и сведоцима, нити на било какав начин да утиче на њих, али и да обезбеди сигурност оптуженог током боравка на привременој слободи.

Према њеним речима, Судско веће, пошто добије одговоре Владе Србије и Холандије, нема временски оквир у којем мора да одлучи о том питању.

Иначе, раније данас, председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом Расим Љајић рекао је да ће захтев, када стигне, ући у редовну процедуру која је важила за све оптуженике и у складу са тим биће донете гаранције.

Судско веће је у одлуци, која је донета 13. јуна, упутило налог да се стране у поступку, укључујући оптуженог, изјасне о могућности да оптужени буде привремено пуштен на слободу.

Међутим, пре неколико дана, Шешељ је обавестио претресно веће да, уколико буде одлучено да га привремено пусте на слободу, не прихвата никаква ограничења, осим оног да неће напуштати територију Србије.

У притвору од 2003. године

Шешељ се 23. фебруара 2003. године добровољно предао Хашком суду, где се изјаснио да није крив ни по једној тачки оптужнице, која га терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања од 1991. до 1993. године у Хрватској, БиХ и Војводини.

Од тада је у притвору у Схевенингену, а његов предмет је и даље у претресном поступку, који је почео 2007. године. Тужилаштво је крајем 2010. завршило изношење доказа, а оптужени, који се сам брани, није желео да износи никакве аргументе одбране.

Завршне речи одржане су у марту 2012, а изрицање пресуде било је заказано за 30. октобар 2013. године.

Шешељ је, међутим, у јулу 2013. затражио изузеће судије Хархофа због сумње у његову пристрасност.

Суд је прихватио Шешељев захтев и уместо Хархофа је именован судија Мадаје Нијанг.

Оптужени је почетком године затражио да буде ослобођен или да суђење почне из почетка јер, како је навео, није правично да поступак буде настављен уз судију који није пратио поступак од почетка.

Одвојено од оптужнице за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, Шешељ је у три поступка осуђен због непоштовања суда, на 15, 18 и 24 месеца затвора.

SHARE

Оставите одговор