SHARE

Украјинци гласају на превременим председничким изборима, који би могли бити кључан корак ка решењу кризе у земљи. Најмање половина изборних јединица на истоку под контролом проруских активиста.

Двадесет један кандидат бориће се за победу на изборима, а око 35 милиона људи има право гласа.

Анкете прогнозирају предност бизнисмену и милијардеру Петру Порошенку, али предвиђају да највероватније неће имати апсолутну већину, неопходну да победи у првом кругу.

Његова највећа ривалка, бивша премијерка Јулија Тимошенко, има према истраживањима јавног мњења, подршку само шест одсто бирача.

Ако нико не победи у првом кругу, други круг биће одржан 15. јуна, у коме анкете прогнозирају победу Порошенку.

Порошенко је стекао подршку због свог прагматизма и склоности компромису. Он заступа приближавање Украјине ЕУ, али истовремено признаје важност одржавања добрих односа са Русијом.

Са друге стране, власти у Кијеву имају много проблема са припремом сутрашњих председничких избора на истоку земље.

Шеф одсека за јавну безбедност у украјинском министарству унутрашњих послова Володимир Хрињак рекао је да најмање половина изборних јединица на истоку није успела да се спреми за изборе.

Хрињак је навео да 17 од 34 окружне изборне комисије у регионима Доњецка и Луганска није оперативно, јер су њихове канцеларије наоружане групе или заузеле или блокирале.

Чак иако изборна места буду функционисала, грађани су узнемирени претњама наоружаних група и можда због страха не изађу на изборе.

Победник пред великим испитом

Како наводи АП, ко год победи суочиће се са бројним обесхрабрујућим изазовима, од решавања тешке финансијске ситуације у Украјини, преко уједињења подељеног изборног тела, до покушаја да прогура нове законе кроз поларизован парламент.

Председник ће морати да се бори са посрнулом украјинском економијом, огрезлом у корупцији и 3,5 милијарди долара дуга Русији за гас.

Верује се, такође, да је режим бившег председника Виктора Јануковича додатне милијарде долара стрпао у свој џеп.

Земља је доживела тренутни подстицај од зајма од 17 милијарди долара од Међународног монетарног фонда, али ће морати да спроведе болне економске реформе.

Такође, шест месеци тешке кризе подстакло је екстремне емоције на обе стране: и оних који Русију сматрају својим заштитником, и националиста који зазиру од руског утицаја.

Од Јануковичеве смене, Русија је прелазну украјинску владу, на челу са председником Олександром Турчиновом, карактерисала као хунту, а у марту је црноморско полуострво Крим на референдуму одлучило да се отцепи и припоји Русији.

У међувремену су и два украјинска региона – Луганск и Доњецк на референдуму одлучили су да се отцепе од Украјине и прогласили независност, што је додатно потпирило тензије на истоку земље. У та два региона живи 6,6 милиона људи.

Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) шаље велику посматрачку мисију и њен извештај требало би да има знатан утицај, али та мисија не оцењује директно валидност избора.

Руски председник Владимир Путин поручио је јуче да ће његова земља признати резултате гласања и да ће сарађивати са новим украјинским лидером, али је истовремено рекао да се нада да ће влада окончати офанзиву против сепаратиста на истоку земље.

Овонедељни напади на украјинске војнике показали су, међутим, да су сепаратисти са истока спремни за ескалацију насиља.

Проевропски демонстранти, у међувремену, још кампују на главном кијевском тргу, а националистичка партија Слобода главна је странка у парламенту.

Русија и побуњеници такође траже већу аутономију за украјинске регионе.

Парламент је недавно усвојио помало неодређен меморандум о тој теми, али новог председника чека изазов и да покуша да све те предлоге спроведе у дело.

SHARE

Оставите одговор