Шестомесечни Тодор евакуисан је из Обреновца у нечему што је спасиоцима личило на кофер. Из велике драме изродило се и велико пријатељство породице Мићић са спасиоцима.

У ноћи највеће поплаве у Обреновцу, породица Мићић из оближњих Рвата није ни слутила шта ће је задесити. Једино упозорење био је плач шестомесечног сина Тодора, који их је пренуо из сна.

„Било је једно време суво, нигде ни назнаке да ће бити поплаве, али бујица воде је одједном кренула са свих страна, тако да сте остали затечени ту где јесте, буквално нисте могли ни колима да прођете“, прича мајка Славица Мићић.

Пред таласом воде породица се попела на спрат куће. Спасиоцима су најпре уручили нешто што је личило на мали пакет.

„Отац је додао нешто што је личило на кофер, ја сам оцу рекао ми не можемо да примимо пртљаг, треба нам места за људе, а он је рекао: ‘Није то пртљаг, то је моја беба'“, прича Марко из Горске службе спасавања.

Пут до прихватног центра Тодор је преспавао, и сигурно је да се тих догађаја неће сећати. Осим драматичног искуства којег није био свестан, остало је и нешто више, а то је трајно пријатељство између породице Мићић и њихових спасилаца.

Leave a Reply