SHARE

Европска комисија потврдила је да ће већ ове године почети изградњу Трансјадранског гасовода од Азербејџана до Италије, као кључног дела “Јужног гасног коридора”. Тај коридор требало би да смањи удео снабдевања Европе природним гасом из Русије и да умањи значај планираног гасовода “Јужни ток”, јавља дописник агенције Бета из Брисела.

Аустрија је из пуке економске потребе управо потписала споразум с Москвом о учешћу у “Јужном току”, којим би у Средњу и Западну Европу годишње стизале по 63 милијарде кубних метара природног гаса из Русије.

Чланице Европске уније које су пре више година потписале споразуме с Русијом о изградњи “Јужног тока”, противе се кочењу тог пројекта, које се прелама с украјинском кризом.

Неки аналитичари тврде да “Европска комисија сматра да је претња блокадом ‘Јужног тока’ важна полуга у преговорима с Москвом о будућности Украјине”.

То је ставила до знања америчка агенција за стратегијске прогнозе Стратфор, а извори у Европској комисији су новинарима незванично пренели да ЕУ, у условима озбиљне кризе с Русијом око Украјине, уопште не може одобрити “Јужни ток”, утолико пре што је Брисел још лане указао на то да уговори земаља Еу и Русије о том пројекту крше неке основне прописе ЕУ.

Неке чланице ЕУ траже увођење економских санкција Русији, иако би то погодило руске компаније које Унију снабдевају гасом, и изазвало велики скок цене гаса, док је веома велики притисак САД и НАТО-а да се одмах крене у крупне стратешке пројекте за битно смањење зависности од руског гаса.

Американци никад нису крили одбојност према дубљем енергетском повезивању Европе и Русије и зависности Европе од Москве.

Амерички државни секретар Џон Кери је на једном недавном скупу НАТО-а изјавио да је смањење енергетске зависности ЕУ “хитно потребно, ако желимо да Европа остане целовита и слободна”.

Кери је затражио и снажно јачање америчке и европске економске сарадња на основу споразума о слободној трговини, о којем преговарају Брисел и Вашингтон “чиме би се постигло много више од пуког утврђивања начина на који послујемо”.

Али, Стратфор предочава да је “‘Јужни ток’ исто толико важан потенцијалним учесницима у том пројекту, јер би довео значајне инвестиције и отворио радна места у неким најсиромашнијим државама ЕУ, а заобишао би нестабилну Украјину као транзитну земљу” за испоруке гаса.

“‘Јужни ток’ је опипљив пут за обезбеђивање природног гаса у часу кад су други извори далеко од стварности и неизвесни”, напомиње америчка агенција.

Додатне санкције Русији, “за” и “против”

Пољска, Шведска и балтичке чланице ЕУ, међутим, траже да се због украјинске кризе заведу и економске санкције Русији, макар то погодило и руске гасне и нафтне компаније-снабдеваче ЕУ, а премијер Пољске Доналд Туск затражио је да се одмах крене у стварање унутрашње енергетске заједнице ЕУ.

Званичници блиски одлазећем европском комесару за енергетику Гинтеру Етингеру саопштили су да за Европску комисију изградња “Јужног тока” нема првенство, а мора се сагледати и у склопу украјинске кризе, мада јесте добродошло све што доприноси додатном снабдевању Уније енергијом.

Али, у неким државама ЕУ и Европској комисији има мишљења да управо изградња “Јужног тока” не доприноси разноврсности извора снабдевања енергијом, јер је то и даље руски гас.

Ипак, аналитичари и европске дипломате у Бриселу прихватају оцене да, без постојане сарадње с Русијом, ни средњорочно није могуће обезбедити енергију за светску конкуретност европске индустрије и потребе становништва ЕУ.

Опредељење за “Трансјадрански гасовод”, као кључни елеменат “Јужног гасног коридора” и напуштање директног, “Јужном току” супарничког пројекта за гасовод “Набуко”, утицали су на то да Аустрија која половину енергетских потреба подмирује руским гасом, крајем априла склопи с руском компанијом “Гаспром” уговор којим ће крак “Јужног тока” из Мађарске ићи до великог аустријског гасног терминала Баумгартен и даље у Италију.

До Баумгартена је, преко Бугарске, Румуније и Мађарске, требало да води напуштени “Набуко”, те се и влада у Софији нашла у ситуацији да једино преко “Јужног тока” може да обезбеди постојано и јефтиније снабдевање гасом. То је такође битно из социјалних и политичких разлога, јер је последња бугарска влада пала добрим делом због поскупљења енергената.

Челници италијанске државне фирме ЕНИ, главног партнера руском “Гаспрому” у пројекту “Јужни ток”, као и руководиоци немачког концерна БАСФ јасно су ставили до знања да не мисле да би блокада изградње тог гасовода била упутна, а наглашено је и да је Русија увек била поуздан снабдевач ЕУ гасом.

Немачка компанија “Сименс” је у априлу, с конзорцијумом “Јужни ток транспорт”, на чијем је челу “Гаспром”, склопила уговор о испоруци аутоматизованих контролних постројења и телекомуникационе опреме за контролне центре гасовода “Јужни ток”.

Европски комесар за енергију Етингер изјавио је крајем априла азербејџанској агенцији Тренд да је “циљ Европске комисије одувек био да отвори ‘Јужни гасни коридор’ за Европску унију, тако да то непосредно и физички повеже тржиште гаса ЕУ с највећим налазиштима природног гаса у басену Каспијског мора и Блиског истока”.

“Трансјадрански гасовод” би требало да буде изграђен до 2019. године и из налазишта Шах Дениз у Азербејџану би, преко Грузије, Турске, Грчке, Албаније и Италије, годишње испоручивао Турској шест милијарди кубних метара гаса, а ЕУ десет милијарди кубних метара природног гаса.

“Јужни коридор – нови пут свиле” – како су га прозвали у Европској комисији, укључивао би још два гасовода и Европи испоручивао у последњој фази од 60 до 120 милијарди кубних метара гаса из каспијског басена и Средње Азије.

SHARE

Оставите одговор