SHARE

Ostala joj samo jedna slika

Pevačica Svetlana Seka Aleksić nikada nije krila da je njeno detinjstvo bilo teško i da je put do zvezda bio trnovit, pričala je o životnim nedaćama kroz koje je prolazila i u suzama se priseća kako je u ratu izgubila bliske prijatelje, fotografije, stvari i igračke, ali i kako je u svoja četiri zida sama uspela da prebrodi sve probleme. Sve životne želje je ispunila i jedino što je preostalo jeste da se ostvari u ulozi majke i tada će, kako kaže, njen život biti prava bajka.

– Oduvek sam volela da igram, pevam i zabavljam ljude, mogla sam satima da budem pred ogledalom i pevam, kao dete, u dezodrorans, koji mi je služio kao mikrofon. Znala sam stav svojih roditelja, da moram završiti školu kako bih imala zanat u rukama, pa sam tu svoju želju pokušala da suzbijem dok ne diplomiram, ali nisam uspela. Sa 14 godina sam počela da pevam kako bih svojoj porodici obezbedila koji dinar više, a frizersku školu sam završila kako bih mami udovoljila. Onda je usledio perod nastupa sa bendom „Strogo poverljivo“, odlazak u Švajcarsku, gde sam dve godine pevala po klubovima i povratak na festival „Moravski biseri“ u Ćupriji, gde sam pobedila i gde su me svi zapazili, pa je počela moja karijera. To je bio početak sna koji i danas sanjam i ne želim da se budim – počinje priču Seka, koja je sa bratom i majkom izbegla iz Bosne zbog rata.

– To je bio najteži period u mom životu! Kao i mnogi mladi, tada i ja sam propatila! Vihor rata promenio život moje porodice. Nestale su sve uspomene jednog dela mog života. Fotografije, igračke, stvari! Uspela sam da sa sačuvam jednu sliku mene i mame kada sam baš bila mala i na nju sam jako ponosna!

Ima posebno mesto u mojoj kući. Slušala sam tada kako su živote izgubili neki ljudi koje sam znala, roditelji mojih drugova, ali sam sve probleme rešavala sama u svoja četiri zida. Nisam htela da opterećujem svoju majku, koja se borila da nas prehrani. Plakala sam da me niko ne vidi, ali sam postala pravi harambaš, spreman da se bori za sve u životu – sa suzama u očima priseća se pevačica, kojoj je, osim rata, teško pao i razvod mame Ibrime i oca Milorada.

– Njihov razvod mi je srušio tada san o toplom porodičnom gnezdu, ali sam znala da zbog nesuglasica više ne mogu zajedno da žive. A ona je moj heroj, žena koja je radila dan i noć da bi nas prehranila i izvela na pravi put. Ne postoje reči kojima mogu da iskažem ono sto osećam prema njoj i koliko sam joj zahvalna za sve sto je uradila za nas dvoje – ističe Seka, i pored teških životnih sitaucija priseća se i one zbog koje i danas često zaplače.

– Najteže da pevam bilo mi je na dan sahrane mog dede, majčinog oca. To je bilo pre devet godina u Sarajevu. Nikad neću zaboraviti. Sve je bilo zakazano, veliki koncert i dan uoči koncerta javili su mi da je umro. Mama mi je rekla „Stisni zube i izađi pred publiku. Deda bi bio ponosan na tebe“. Na dan sahrane izašla sam pred brojne ljude zapevala i zaplakala. Bilo je veoma tužno, možda najtužniji dan u mom životu – priznaje Aleksićeva, kojoj su i počeci karijere bili trnoviti jer je odlučila da napusti srednju Poljoprivrednu školu i počne da peva, prvo po kafanama.

– Vrlo mlada sam počela da nastupam kako bih pomogla majci da se izvučemo iz teškog života u koji smo zapali zbog rata. Ona i brat su išli na svaki moj nastup, a imala sam sreću da sam uvek imala muzičare koji su o meni brinuli kao o najrođenijoj. Bilo je tada, kao i danas, pijanih gostiju i nasrtljivih, ali moji najbliži su bili uz mene i čuvali me – kaže Seka, koja se ne stidi da prizna da je kao mlada bila u situacijama kada je ostala bez novca.

– Nije me bilo sramota što nekada nisam imala za užinu, ekskurzije, sa tim sam naučila da se izborim i zbog toga sam danas jaka i ne dam na sebe i svoje.

Živeli smo godinama u sobi koju nam je škola dala da koristimo, spavali smo na strunjačama, a šporet dobili na poklon. Tako da nemanje novaca meni danas nije strano i taj osećaj nisam izgubila ni sada kada imam mnogo više. Bila sam srećna i tada i sada, to nije stanje mog novčanika, nego duha – ističe folk pevačica, koja je uvek verovala da će se njen dečji san ostavriti.

– Nisam razmišljala o visinama koje mogu da dosegnem, jer sam samo iskreno radila ono što volim sve ove godine. Dok sam bila dete, sanjala sam da jednog dana zakoračim na pozornicu, da čujem aplauze, da ljude dodiruje moj glas i da me vole. Danas sve to imam i srećna sam zbog toga, često se pitam šta bi ta mala devojčica, koja sam bila, rekla ovoj ženi u koju je izrasla.

seka aleksic 69

Još samo da postanem mama
Iako je tri godne u braku sa Veljkom Piljikićem, Seka željno iščekuje prinovu, a iako iza sebe ima vanmateričnu trudnoću i neuspeli pokušaj vantelesne oplodnje, ona ne odustaje.

– Većinu svojih snova sam radom i upornošću ostavrila. Sada sanjam da se ostvarim u ulozi majke i da moj dom miriše na bebu, da rodim to biće koje će biti kruna moje i Veljkove ljubavi i da svaki dan uživam u njegovom odrastanju, građenju karaktera i svemu što nosi materisnstvo. Verujem u Božju volju da će se to destii onda kada treba, pa strpljivo čekam… – priča Aleksićeva.
Pomažem deci da ne budu gladna!
Seka Aleksić poznata je po tome da često učestvuje u humanitarnim akcijama, a i sama ima humanitarni fond koji pomaže velikom broju dece.

– Siromaštvo u kojem sam živela kao dete i koje me naučilo da dajem, kao što su i meni tada neki ljudi davali malo, a meni je to bilo dosta. Želim da novac ne bude prepreka nekoj deci i da budu gladna, bosa i ne uče školu i ona bolesna da ozdrave. Njihova zahvalnost za mene je samo da izrastu u dobre ljude – kaže popularna pevačica.

Balkan lifestyle/Alo.rs

SHARE

Оставите одговор