SHARE

Fudbaler je glavni negativac u animiranom filmu „Rio 2“, gde daje glas zlom šumaru, a kaže da se snašao odlično.

– Srđan iz „Mobi Dika“ mi je predložio da učestvujem u ovom projektu. On je bio inicijator. Inače gledam da prihvatam sve projekte i humanitarni rad koji su vezani za decu. Naravno, koliko mi vreme i mogućnosti dozvoljavaju – kaže Savo Milošević za „Blic“.

Kako je bilo raditi na animiranom filmu?

– Prvi put sam radio sinhronizaciju za crtać i bilo je fenomenalno! Dosta drugačije od svega što sam do sada radio. Pomogao mi je Dragan Vujić Vujke, koji mi je objasnio kako da pričam, da glumim glasom. Dočarati karakter kroz glas, ljudi pomisle da je to posao koji svako može da odradi, a možda je u nekim segmentima i teže od glume. Sa svim glumcima sa filma se znam odranije i lepo smo sarađivali. Ali dobro, nadam se da i ja imam neki talenat (smeh) pa smo relativno brzo i završili. Sve je bilo poprilično opušteno.

Bili ste i producent filma „Jelena, Katarina, Marija“. Da li ostajete u filmu?

– Rado bih radio na filmu, ali sada nemam vremena ni za šta drugo osim za fudbal. Trenutno sam u Fudbalskom savezu direktor, dosta mi to vremena oduzima. Ne znam da radim stvari napola, tako da je bolje da ne počinjem nešto ako nemam vremena. Ali, obožavam sedmu umetnost! Imam videoteku kod kuće na koju sam ponosan. Hiljade i hiljade filmova. Ne bih isključio priču vezanu za bavljenje filmom u budućnosti.

Deca na prvom mestu

Da li ste dobili honorar za učešće u „Riju“?
– Honorar nisam uzeo, nismo ni pričali o tome, nije mi ni važno, ovo nema veze s parama. Honorar su deca, da uradimo nešto što valja, pa ćemo videti.

Kako su reagovala vaša deca zbog uloge?

– Ići ćemo zajedno danas na Rio karneval u tržnom centru „Ušće“ i da pogledaju film, i mislim da će biti oduševljeni. Sva deca vole crtaće, još ako im je tata deo toga! Najmlađi ima sedam godina, a drugo dvoje 14 i 17. Inače, s njima sam celu zimu proveo na Kopaoniku. Imam hotel tamo. Koristim svaki slobodan dan da pobegnem na planinu. Tu nalazim ventil za sve.

Sve je to život

Preživeli ste veliku porodičnu tragediju.

– Život morta da ide dalje. Niti sam ja prvi ni poslednji kome se tako nešto desilo. Sve nas to čeka pre ili kasnije, to je jednostavno život. Ako čovek počne da se pita zašto meni, zašto ja, tu nema pravih odgovora. Ja sam neko ko veruje u boga i njemu sve treba prepustiti.

Balkan lifestyle/Blic Online

SHARE

Оставите одговор