SHARE

Колико год да ситуација у Украјини “измиче контроли”, тешко је замислити да руски лидер Владимир Путин тек тако “окрене леђа” од те земље, пише Блумберг.

Први разлог за то, како пише Блумберг, је понос.

“Путин је 2005. године рекао да је пад Совјетског Савеза “највећа геополитичка катастрофа” 20. вијека. Са те тачке гледишта, дозволити Украјини да изађе из руске орбите значила би да Путин није ништа бољи од Михаила Горбачова, који је био предсједник у вријеме распада совјетске империје 1991. године”, наводи Блумберг у интернет издању.

Други разлог је трговина. Путин жели да се Украјина придружи царинској унији Русије, Бјелорусије, Казахстана и ускоро Јерменије која је “одговор на много већи трговински блок ЕУ”, истиче та агенција и подсјећа да су протести прије три мјесеца и почели кад се Путинов савезник Виктор Јанукович окренуо од европске интеграције и изабрао Русију.

Путин не може да “пусти” Украјину ни због историје. Дубоке историјске везе сежу у времена Кијевске Русије, чије је златно доба било још у 11. и 12. вијеку. Кијевску Русију сматрају “почетком руске државности” и “претком Бјелорусије и Украјине”.

Године 2008, руски дневник “Комерсант” цитирао је извор из делегације у НАТО који је тврдио да је Путин тадашњем америчком предсједнику Џорџу Бушу рекао: “Разумијеш, Џорџе, да Украјина чак није ни држава.”

Већину своје историје, до стицања независности 1991. године, Украјина заиста и није била држава, већ су њени дијелови били дијелови неке друге државе. Године 2009. Путин је наводно рекао и да је Украјина “Мала Русија”.

Малорусија је, наиме, историјски појам – тако су се својевремено, у руској империји звале територије с лијеве обале реке Дњепар.

Блумберг подсјећа и да је полуострво Крим, јужни дио Украјине, био дио Русије до 1954. године, кад је Врховни совјет – да би наводно ојачао братске везе – Крим “додијелио” совјетској републици Украјини, иако је имао већинско руско становништво.

“Историчари ни данас нису сигурни зашто је Русија дала Крим, али мало је вјероватно да ће Путин дозволити да тај поклон оде предалеко”, констатује Блумберг.

На Криму је и сједиште руске Црноморске флоте, у Севастопољу. Ако би “непријатељска” украјинска влада отказала закуп Севастопоља, Русија би била принуђена да тај штаб пресели на исток, у Новоросијск.

У децембру, Русија је понудила јефтинији природни гас Украјини између осталог и у замјену за повољније услове закупа Севастопоља.

Посљедњи, али не најмање важан разлог због којег Путин не може да “дигне руке” од Украјине је енергија.

Гас који Русија продаје Европи великим дијелом пролази кроз Украјину, а Путин жели да гасовод остане у “рукама пријатеља”. Отуд и потез руског “Газпрома” који гради гасовод Јужни ток, који пролази кроз Црно море до Бугарске, мимоилазећи Украјину, примјећује Блумберг.

“Стаљин је брутално покорио Украјину тридесетих година 20. вијека, ликвидирајући богате пољопривреднике, кулаке. Путин није Стаљин, али тешко је замислити да ће пустити Украјину да оде без борбе”, закључује Блумберг.

SHARE

Оставите одговор