SHARE

У Србији је данас обиљежен Дан државности. Предсједник Томислав Николић уручио је одликовања појединцима и представницима институција. Премијер Ивица Дачић положио је ловоров вијенац на саркофаг вожда Карађорђа у Цркви светог Ђорђа на Опленцу.

Свечаним скуповима у Београду и Опленцу обиљежен је Дан државности Србије.

Предсједник Србије положио је вијенац на споменик Незнаном јунаку на Авали, а у Спомен књигу је написао: “Данашња Србија вас је достојна, достојна је свих ваших мука и сваке капи крви, коју сте пролили, за њену децу и тако ће да буде и када нас више не буде”. Николић је потом, у згради Предсједништва на свечаној церемонији уручио 89 одликовања појединцима и представницима институција. Добитницима одликовања Николић је рекао да поштовање рада и стваралаштва, истицање изузетних и заслужних, није само значајна сатисфакција добитницима признања, него пут којим се изграђује друштво и шаље порука да је вриједно посветити се, стварати, да ће огромни напори и достигнућа бити примијећени и награђени.

ДАЧИЋ: ДАНАС ЈЕ ВРИЈЕМЕ ЗА ЈЕДИНСТВО

Премијер Србије Ивица Дачић положио је ловоров вијенац на саркофаг вожда Карађорђа у цркви Светог Ђорђа на Опленцу. Честитајући грађанима Дан државности, он је рекао да тај празник нема само симболични значај на ослободилачке тежње српског народа, већ што је много значајније сјећање на прве тековине држаности и уставотворности и битку за изградњу модерне државе каква Србија жели да буде у будућности. “И у то вријеме у том Уставу било је записано да држава Србија зависи од турског султана и цара. Данас су међународни услови такви да говоре о томе да Србија мора грчевито да се бори за своје државне и националне интересе. Вријеме у којем смо није вријеме за експерименте са државношћу, већ вријеме да јединствено кренемо путем који ће нас водити ка сигурној будућности”, истакао је Дачић.

Према његовим ријечима, снага народа је била увијек у томе да препозна шта је то најбоље за Србију, а то је европски пут, али и очување националних и државних интереса. Премијер је пожелео да се Србија више никада не бори за своју слободу, већ да свакодневну борбу води за развој.

Поводом Сретења, државног празника Србије и општинске славе у Зубином потоку је одржана свечана академија са које је министар Александар Вулин поручио да Влада Србије која год буде била неће признати независност Косова.

Поводом Дана државности делегације града Краљева, Војске, Полиције, Покрета ветерана и Друштва за његовање традиције ослободилачких ратова Србије Јово Курсула, положиле су вијенце на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године. На Љубићу код Чачка бројне делегације положиле су ловорове вијенце и цвијеће.

Принц Александар Други Карађорђевић, принцеза Катарина Карађорђевић и принц Филип Карађорђевић присуствоваће прослави Дана државности Србије у Орашцу и на Опленцу, као и на пријему код предсједника Србије, Томислава Николића.

ДОДИК: НАСТАВИТИ ЕКОНОМСКИ ОПОРАВАК

Предсједник Републике Српске Милорад Додик пожелио је у Београду на пријему код предсједника Србије, поводом 15. фебруара – Дана државности, да Србија буде једна од најважнијих земаља у региону и настави пут економског опоравка. Додик је новинарима из Српске изјавио да је Сретење важан дан за Србију, те да Српска жели све најбоље Србији.

“Ово је прилика да предсједнику Србије Томиславу Николићу и свим грађанима Србије честитам овај празник, са жељом да Србија што више ојача и стабилизује унутрашње прилике”, рекао је Додик.

“Република Српска гледа у Србију као мјесто потпуног разумијевања наше ситуације. Овдје увијек имамо то разумијевање. Мислим да је важно да се одржавају добри односи Републике Српске и Србије и из тог разлога ја сам вечерас овдје”, поручио је Додик.

СЈЕЋАЊЕ НА БОРБУ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ

Дан државности Србије слави се на Сретење у знак сјећања на 15. фебруар 1804. године, кад је у Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовјековне турске владавине.

Врло брзо након тога Срби су ушли у отворени рат са Турском, чију су војску неколико пута потукли. Највеће побједе устаници су извојевали код Иванковца 1804. године, на Мишару и код Делиграда 1805. године.

Слом устанка почео је 1812. године пошто су Руси морали да се повуку због Наполеоновог похода на Москву. Потписан је Букурешки мир, којим је било предвиђено да Србија добије аутономију и да се Турци врате у Београд – услове које Срби нису хтјели да прихвате.

Послије тога турска војска напала је ослобођену територију из три правца. Отпор српских устаника сломљен је падом Београда 7. октобра 1813. године.

Иако угушен, Први српски устанак утро је пут за даљу борбу Срба за ослобођење, која је настављена двије године касније подизањем Другог српског устанка у Такову.

На Сретење, 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски устав и један од првих демократских устава у Европи.

Творац једног од најлибералнијих европских устава тог времена је Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије и књажев секретар. У њему су биле изражене потребе српског друштва за еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владавине.

Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.

SHARE

Оставите одговор