Након смрти Мирослава Добровољског из челиначког села Каменица, који је преминуо у 40. години, његова седмочлана породица, која је и до тада живјела у изузетно тешком социјалном положају, дошла је у још гору ситуацију.Узданица домаћинства постала је супруга Славица, која и сама има здравствених проблема, а уз то сада мора да води бригу о петоро малољетне дјеце: Дијани /11/, Бојани /9/, Александру /8/, Стефану /7/ и двогодишњој Марији, као и својој свекрви, седамдесетогодишњој Милени.

Четворо школараца путује у јошавачку школу удаљену више од пет километара.

Кућа у којој Добровољски живе трошна је страћара смјештена дубоко у каменичким шумама два километра удаљена од првих комшија. У њој недостаје све од уобичајних кућних потрепштина, а највише хране, одјеће и постељине.

Након породичне трагедије, Добровољскима су прве у помоћ пристигле комшије које су их бесплатно прикључиле на сеоски водовод, за шта је требало саградити више километара водоводне мреже.

Финансијски и физички терет на себе је преузео Грађевински одбор за изградњу и одржавање водовода Јошавка. Тако дјеца више неће морати пола сата да пјешаче до извора на потоку Капавац што су раније чинили и по киши и по дубоком снијегу и по љетној жеги.

Прије четири године, захваљујући комшијској солидарности и разумијевању челиначког предузећа „Електродистрибуција“, ова породица прикључена је и на електро-мрежу.

Са даровима, Добровољске су посјетиле и чланице Удружења жена Челинац. Оне су им, осим хране, обезбиједиле и средства за хигијену, нешто одјеће, обуће и школског прибора.

Предсједница удружења Зорица Цвијановић каже да сваке године властитим прилозима организују неколико хуманитарних акција. Иако у сваку улажу доста емоција, ову издвајају по значају, прво зато што је ријеч о малој дјеци, а друго што и Доборовољски и Удружење жена Челинац славе исту славу – Малу Госпојину /21. септембар/ и она их је посебно зближила.

Истина, ова породица налази се и на списку челиначког Центра за социјални рад, али симболична помоћ ни изблиза није довољна да закрпи све рупе.

Комшије за покојног Мирослава кажу да је био човјек добре душе, да задњих година није био запослен, па је надничарењем покушавао да састави крај с крајем.

Ostavi poruku