Служењем парастоса погинулим српским борцима и полагањем вијенаца и цвијећа на Централном споменику на Тргу Православља, у Дервенти је данас обиљежена 20. годишњица ослобођења ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године.Вијеце су испред споменика положиле делегације Скупштине општине, борачких удружења и политичких странака.
Служен је и парастос за 608 бораца Војске Републике Српске из овог краја који су погинули у посљедњем рату.

У организацији општинске Борачке организације, у Дервенти је одржан Трећи сабор бораца Одбрамбено-отаџбинског рата „Дервента 2012“, на коме су се бивши српски борци са подручја општине такмичили у разним спортским такмичењима.

Синоћ је у Центру за културу одржана Свечана академија поводом прославе Дана ослобођења општине.

Већи дио дервентске општине 1992.године окупирале су регуларне оружане снаге из Хрватске, заједно са припадницима паравојних хрватско-муслиманских јединица које су формирали ХДЗ и СДА.

Сва локална власт била је у рукама хрватско–муслиманске коалиције. Срби су у то вријеме били присиљени да напусте град, а они који нису успјели да изађу из града одведени су у логоре који су још раније били формирани.

Први ратни злочин на подручју општине који су починили припадници војске из Хрватске почињен је у приградском насељу Чардак на Васкрс 1992. када је у једном дану убијено 36 Срба.

Више од стотину Срба из овог насеља одведено је у логоре Рабић, бивши Дом ЈНА и школу у Пољарима. Међу њима је највише било жена и дјеце.

Предсједник Удружења ратних заробљеника из Дервенте Драго Кнежевић изјавио је да су ти људи у хрватским логорима били изложени најбруталнијим методама иживљавања.

„Ни највећи монструми нису могли да смисле такве методе малтретирања којим су били изложени заточени Срби из насеља Чардак. Људе су клали, а онда су остале логораше тјерали да лижу њихову крв. Логорашима су давали су да једу, а онда су их данима држали без воде“, подсјећа Кнежевић и наглашава да за те злочине ,осим једног чувара, још нико није процесуиран.

Дервента је ослобођена 4. јула 1992. године, али је сјеверни дио општине остао под контролом хрватско-муслиманских снага.

Акцијом јединица Восјке Републике Српске, којом је командовао тадашњи пуковник Славко Лисица, 29.септембра ослобођени су Бијело Бродо, тада најјаче непријатељско упориште, Пјевалова, Костреш и Дубочац.

То је био увод у ослобађање Брода које се десило 7. октобра. 1992.године.

Ostavi poruku