Чуо сам страховиту експлозију, а затим и другу. Истрчао сам до дворишта и видео авион у пламену, а неколико метара од њега и пилота који је био прекривен падобраном. Уплашио сам се, нисам знао шта се догодило, склонио сам падобран и позвао Хитну помоћ – прича у даху Александар Ковачевић (62), који је први стигао до војног авиона “ласта” који се пре два дана срушио у Новој Пазови.
Тада су, како каже Александар, дотрчали момци из оближње фабрике са апаратима за гашење пожара.
Приликом пада авиона “ласта В-54” српског војног ваздухопловства, погинуо је мајор Горан Савић, а његов колега потпуковник Томислав Бећаговић успео је раније да искочи из авиона и, срећом, прође само са лакшим повредама.

Ковачевић је радио у киоску који се налази надомак његове породичне куће, када је нешто после 10 сати зачуо експлозију.


– У првом маху сам помислио да је нешто пукло код комшије, нисам ни претпостављао да је реч о стравичној авионској несрећи. Ушао сам у двориште и потпуно се запањио призором. Авион је био у пламену. Ватра је буктала, чини ми се да је прелазила кров куће мојих комшија Вучетића.
На моје разочарање, недалеко од авиона угледао сам падобран и видео сам да је испод њега пилот. Надао сам се да је жив, чекао сам да нешто каже. Уплашио сам се, али сам прилазио падобрану – стежући песнице прича саговорник “Блица”.

Ковачевић је падобран повукао у страну. Испод њега је непомично лежао пилот Горан Савић.

– Био је обливен крвљу. Није на глави имао кацигу, њу смо пронашли десетак метара од авиона. Пилот је имао посекотину на бради. Покушао сам с њим да причам, али безуспешно. У том тренутку су у двориште утрчали момци који раде у оближњој фабрици и гасили авион ПП апаратима. Тада су у двориште ушле и комшије – препричава догађај Ковачевић.

Убрзо је у башту Ковачевића стигла војна полиција, Хитна помоћ, полиција, окупило се на десетине људи.

– Само сам се молио да тај човек преживи. Знао сам да је остао у авиону до последњег тренутка, али сам опет, видео да је храбар. Некако сам мислио, успеће да преживи. Савић је за мене херој, памтићу га целог живота – у неверици каже очевидац несреће.

– Није ме изненадило од Горана што је свесно дао свој живот да би спасао друге. Такав је, пожртвован и упоран, био од малих ногу. Ако сам од некога могао очекивати тако нешто, то је било само од њега – испричао је јуче „Блицу“ Бојан Савић, брат покојног пилота српског војног ваздухопловства.

Са Гораном се, каже, последњи пут чуо у уторак увече. Распитивао се како је мајка Радмила, шта има ново у Чајетини, поносно причао о синовима и супрузи, поручио да планира да дође родној кући чим уграби мало времена. Лет који га је чекао сутрадан ујутро и „ласту“ која га је одвела у смрт, није спомињао.

– Као анђео је живео, као анђео је и страдао. Јесте ми брат, али тако доброг човека никада нисам упознао. Немојте да о њему причам ја. Ево, прођите кроз Чајетину, распитајте се о Горану, сви ће вам испричати само речи хвале. Рано смо остали без оца, још као дете прихватио је улогу главе породице и храбро ју је носио зарад мајке и мене – успевао је некако да изусти Бојан Савић.

.

Ostavi poruku