Најважнија ствар у региону су односи Србије и Хрватске и сасвим је сигурно да због императива који нам налаже ЕУ морамо сарађивати. Последњих недеља дошло је до кочења јер нико у Хрватској није очекивао да Томислав Николић буде изабран за председника, али откочиће се то, каже у интервјуу за “Блиц” Борис Вукобрат, оснивач и председник Фондације за мир и решавање криза.
Делује да се обични грађани боље разумеју од политичара?

– Срби су добродошли у Хрватску, као и Хрвати у Србију. Не би један Тодорић и “Агрокор” улагали пола милијарде долара у Србију да не постоје суштински разлози сарадње.

Шта је данас највећи проблем држава после распада СФРЈ?

– Апсурд је то да сте желели да имате национални суверенитет а постали сте колонија светског капитала. Хрватска има прилив девиза од туризма. Међутим, хотелски комплекси су у рукама страног капитала и профит не иде хрватским грађанима. Роба која се троши за туризам стиже са свих страна света. Хрватска плаћа две милијарде долара увоз пољопривредних производа, а има око милион хектара необрађеног земљишта. Енергетски систем и у Србији и у Хрватској се налази у већинском власништву страних фирми. Дакле, ви сте две основне активности финансијску и енергетску препустили другима.

Шта је с банкама?

– Банкарски сектор такође је предат странцима. Ми смо нашу штедњу делегирали некима којима нисмо приоритет. Наш национални новац служи за инвестирање малих и средњих предузећа па чак и великих пројеката у другим земљама.

Како се косовски проблем може решити?

– Нико од нас није у стању то да каже, али свакако је лош начин референдум јер је то пребацивање одговорности на грађане.

Како гледате на то што се Србија све више окреће Русији?

– Поздрављам, али тврдим да није паметно стављати сва јаја у исту рупу. Не можете се потпуно окренути Русији јер ми нисмо руски приоритет, мада тако мислимо. С друге стране, немамо шта да понудимо Русији јер је конкурентно тешка. Чак и да имамо производњу, то је толико велико тржиште да немамо количину. Прво и основно, треба да се окренемо ономе што имамо, а што занемарујемо. То је пољопривредна производња. Србија је до јуче могла све нас да храни и стално смо имали извозне вишкове. Погледајте нас данас.

Где је излаз?

– Без даљњег, ми смо осуђени на ЕУ и ту је решење. Када ћемо постати њен део, не знам. Не скоро. Поготово не БиХ, Србија, Македонија.

Шта смо изгубили цепањем СФРЈ?

– Шта нисмо? Пре свега, оно за шта смо се сви бусали у прса – национални суверенитет. Ниједна од новооснованих држава га нема. Ми смо кроз наш разлаз делегирали наш суверенитет комшијама које смо пустили у властиту кућу да уведу ред. То је прва и највећа грешка.

Ostavi poruku