Милан Бачевић, министар рударства, показао је на конференцији за штампу фотографије рудника никла у Кавадарцима у Македонији, као доказ да експлоатација ове руде није опасна по околину. Међутим, стручњаци које је “Блиц” контактирао, тврде да министар није случајно показао црно-беле фотографије, уместо оних у боји. У Каварадцима је, због експлоатације никла, земља црвена, као и вода у реци, а у грожђу, воћу и поврћу је установљен повишен ниво тешких метала.

– Министар се, показујући слику, извињавао што није стигао да је одштампа у боји, а можда је разлог управо то што би слика у боји тачно осликала стварно стање у македонском руднику и његовој околини. Рудник у Кавадарцима је био једини практични доказ који нас упућује на начин на који би сличне ствари биле урађене у Врњачкој Бањи, Тополи, Мокрој Гори… – каже један од стручњака за “Блиц”.
Блажо Боев, главни инжењер кавадарског рудника, тврди да се тај крај претворио у депонију баш због рудника никла. Једина безбедна експлоатација те руде се, према речима Боева, обавља у Канади, и то зато што је тамо има у огромним количинама, па је могуће завући се дубоко у земљу.
– Ваздух је неподношљив и живимо у магли. Не разумем зашто надлежни не забране експлоатацију и престану да се играју с нашим здрављем. Има ли одговорних за екологију у овој земљи? – изјавили су мештани Кавадараца за “Утрински весник”.

 

Кавадарци су, као и рудник на Косову – Глоговац, у власништву компаније из Јужне Африке. А пошто руде, која се недалеко од Кавадараца извлачи и пребацује у топионицу у Кавадарцима, нема довољно, Боев каже да се додатне количине допремају из Индонезије, Турске, Албаније. Тако се, наводи он, Кавадарци претварају у огромну депонију.
– Када бисмо само могли да вратимо време, и осамдесете године, не бисмо дозволили да тај рудник буде отворен, нити би Кавадарци постали светска депонија. И шта нам сада преостаје? Једино да пробамо да у топионици уградимо филтере који ће смањити емисију тешких метала у околини. Нажалост, то нам никако није успело већ 30 година. Само је питање дана када ће тешки метали завладати чувеним Тиквешким виноградима, и када ће то вино бити затровано већом количином тешких метала – указује инжењер Боев.
У Србији се прва истраживања никла планирају у близини винограда Боже Александровића у околини Тополе. Власник познате винарије “Александровић” каже да “не би волео да његови виногради личе на оне из Македоније”.

– Живимо на овим просторима 250 година и желимо да наша деца живе ту и убудуће. Не бисмо желели да експлоатација никла уништи најлепши крај Србије. Ови простори треба да остану предивни, као што су од бога дати. У Македонији се у близини винограда експлоатише никл и то подручје изгледа прилично јадно. Моје колеге виноградари моле бога да се та прерада коначно затвори, јер оставља невероватно негативне последице на околину – наводи Александровић.
Он је поручио и да је министар Бачевић био у праву када је рекао да неки имају интерес да се боре против експлоатације никла.
– Тако је! Наш интерес је да останемо да живимо овде. Желимо да се у свом крају бавимо воћарством, да производимо, узгајамо стоку… А рудник би променио флору и фауну и све би отишло бестрага – истиче он.

 

Ostavi poruku