Usvojene mere štednje bez kojih bi Grčka bankrotirala već u aprilu. Na ulicama Atine hiljade demonstranata. Desetine povređenih, gore prodavnice i zgrade banaka. Premijer poručuje da nasilje neće biti tolerisano.
Istorijska odluka grčkog parlamenta – usvojene su oštrije mere štednje, bez kojih bi zemlja ostala bez nove međunarodne finansijske pomoći. Bez novog stezanja kaiša to bi, već u aprilu, značilo bankrot zemlje i napuštanje evra. Na ulicama Atine sukobi policije i demonstranata.
Više od 40 ljudi je povređeno u divljanju maskiranih izgrednika tokom demonstracija pred zgradom Skupštine Grčke u Atini.
Državna grčka TV-stanica NET javlja da su ekipe hitne pomoći uspele da produ do oko polovine povređenih, a ostali su na drugi način prevzeni do dežurnih bolnica.
Hitna pomoć i vatrogasci teško dolaze na mesta gde treba da intervenišu i jer su u toku sukobi, a centar grada je u oblaku suzavca.
Drugi izvori kažu da su pred zgradom Skupštine zapaljene velike lomače.
Vatrogasci su spasli nekoliko ljudi koji su se sklonili u poodrum jedne zapaljene zgrade banke.
Veliki požari gore na desetak mesta u samom centru Atine. Izgrednici su zapalili jedan veliki centralni bioskop, još dve zgrade banaka, i još nekoliko drugih zgrada.
Zapaljene su i demolirane mnoge prodavnice, a izgrednici napadaju patrole policije.
Papademos: Bolne žrtve neophodne
Naglasivši da shvata „bolne žrtve“ koje traži od stanovništva Grčke u zamenu za finansijsku podršku iz partnerskih zemalja, Papademos je ponovo ukazao da bi u suprotnom došlo do nelikvidnosti i moratorijuma na plaćanje, što bi gurnulo Grčku u „ekonomski haos i nekontrolisanu socijalnu erupciju“.
„To bi, pre ili kasnije, dovelo do našeg izlaska iz zone evra“, rekao je Papadimos.
Da su u vreme kada je situacija bila bolja, sprovedene reforme sadržane u sadašnjem programu Vlade, „ne bismo toliko duboko ušli u krizu“, rekao je premijer u poruci sunarodnicima od kojih se mnogi na ulicama protive novom paketu mera štednje koje Skupština treba da razmotri.
„Socijalna cena ovog programa je ograničena u poređenju sa ekonomskom i socijalnom katastrofom do koje bi došlo ako ga ne bismo prihvatili“, rekao je Papadimos.
Ukazao je da Grčka, sa duplim programom: pomoć i smanjenje dugova, i uz domaće mere štednje može „verovatno“ doći do početka „održivog razvoja“ u drugoj polovini 2013. godine.
Najnovije mere štednje obuhvataju masovno otpuštanje iz državnog sektora privrede, smanjenje sada već i osnovnih, garantovanih minimalnih plata, kao i svih penzija.
U zamenu za to poverioci Grčkoj obećavaju reprogramiranje i smanjenje duga za ukupno 130 milijardi evra što bi joj mogućilo i da izbegne proglašenje moratorijuma na plaćanje.
Premijer je upozorio da bi u slučaju nelikvidnost države Grci izgubili svoju ušteđevinu, država ne bi mogla da isplaćuje plate i penzije, i došlo bi do nestašice uvozne robe od koje Grčka zavisi.
