Данас се навршава 19 година од када су хрватске оружане снаге извршиле агресију под називом „Масленица“ на Равне Котаре, јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК), током које је погинуло 348 Срба, међу којима 35 жена и троје дјеце.

У Хрватској за ове злочине још нико није процесуиран.

У овој, трећој по реду агресији Хрватске на заштићену зону УН, осам лица се још води као нестало, неколико села је уништено, а у збјеговима је умрло још 165 лица, углавном старије популације.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да није оптимиста да ће нова хрватска власт нешто учинити поводом овог злочина, као што нису ни претходне, иако ће хрватско правосуђе бити под пажњом међународне заједнице након потписивања претприступног споразума Хрватске за улазак у ЕУ.

Према његовим ријечима, иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима бројних припадника Унпрофора, до сада ни пред међународним, нити пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији.

У тој агресији највише су страдала три српска села – Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.

Срби из ових села су убијени, прогнани или одведени у затворе и логоре, њихова богата имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени.

Међу њима су и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом Светог Георгија у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу.

Један од тежих злочина, већ првог дана агресије, догодио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице Унпрофора, када су припадници хрватске специјалне полиције, мучки из засједе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине (СВК) с подручја Грачаца.

Операцију „Масленица“ планирали су и извели хрватски генерали Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење тадашњег предсједника државе и врховног команданта оружаних снага Хрватске Фрање Туђмана.

Тадашњи начелник артиљерије сектора „Велебит“ био је Агим Чеку, донедавни предсједник Владе Косова, од чијих је граната највише цивила страдало.

Штрбац наводи да је Чеку учествовао и у акцијама „Медачки џеп“ и „Олуја“ и да је добио хрватски чин бригадног генерала. Након тога био је командант ОВК на Косову, па Косовског заштитног корпуса. По потјерници Србије хапшен је најмање четири пута, али је увијек ослобађан на интервенцију међународне заједнице.

Ostavi poruku