Готово у исто вријеме док се Сарајевом пронијела вијест да се још један од бивших бораца покушао спалити испред зграде Владе Федерације, отпуштени припадници Оружаних снага БиХ своју хуманитарну акцију помоћи колегама из РС приводе крају.

Тачан износ уплаћеног новца знаће се данас.

Отпуштене припаднике Оружаних снага БиХ а некада војнике зараћених војски Армије РБиХ и ВРС, кажу зближила је људска невоља и неимаштина.

Изгубљени у надлежностима и законима државе и ентитета, демобилисани војници Оружаних снага БиХ из Федерације уплатили су по пет евра тешко изнуђене и привремене минималне пензије од 150 евра, колегама у РС који су остали и без тога.

„Очекујемо да ће се прикупити од 13 до 15 хиљада марака да би 360, колико има припадника из РС, добили ту негдје као и ми, значи око 300 марака по појединцу. На тај начин смо изашли њима у сусрет, уствари солидарисали се, пошто нису наишли на подршку Владе РС“, каже предсједник Удружења отпуштених војника из Федерације Сенад Хубијер.

Парламент БиХ је 2010. донио закон који војницима Оружаних снага БиХ отпуштеним због навршених 35 година старости гарантује пензије или отпремнине, но то право нико од њих до сада није успио остварити.

Исплата је пребачена на ентитетске заводе пензијског осигурања који нису добили гаранцију да ће им новац за то бити осигуран из државног буџета.

Више од годину дана демобилисани војници на улицама траже поштивање закона који је потврдио и Уставни суд БиХ, каже Раде Џелетовић, некадашњи војник ВРС, данас демобилисани припадник Оружаних снага БиХ.

„Јавност је упозната с тим да су ови људи ратни непријатељи били, да су пуцали једни на друге. Међутим, ево видите сад ситуацију. Та помоћ коју су они

​​покренули, прикупљају широм БиХ, још лијеже на тај један рачун који ће бити затворен у петак, дат је рок од седам дана да се уплати. Ко буде имао вољу, он ће уплатити. И онда ћемно видјети колико је легло и договорићемо се, ја са својим представницима градова из РС, коме та средства да се уруче, да се помогне најугроженијим породицама. Имамо једног припадника који је умро, а који има жену и троје дјеце, па ћемо један дио средстава одвојити тој породици, тој дјеци док се не ријеше наша средства и док се ми не ријешимо у РС“, наводи Џелетовић.

Морамо даље живјети

За причу о солидарности бивших војника који су четири године ратовали једни против других, а 15 година послије дијеле и посљедњу кору хљеба, брзо се чуло широм БиХ, али и ван граница земље. Јавност је немало била изненађена овим хуманим и за бх. прилике неуобичајеним гестом, али било је и оних који су с негодовањем реаговали, каже Сенад Хубијер.

„Имамо неких борачких удружења из Федерације која нису подржала ову инцијативу. Један од разлога је био они су на вас као пуцали, ви им сада прикупљате. Међутим, ми не гледамо више на то. Оно што је било не смијемо и не можемо заборавити, али ми морамо даље живјети. То су наше дојучерашње радне колеге. Ако је Влада РС допустила да њихови бивши припадници Војске РС и њихова дјеца тренутно сада немају хљеба да једу, ми то не можемо. Ми својим дојучерашњим радним колегама и њиховој дјеци желимо обезбиједити бар она најосновнија средства за живот, бар да имају хљеба да једу“, наглашава Хубијер.

За колеге у РС по пет евра издвојила су и 24 бивша борца Армије РБиХ из Какња, а данас пензионисани војници Оружаних снага БиХ. Знају како су живјели протеклих више од 20 мјесеци са једнократном помоћи у распону од 25 до 75 евра.

И онда су од тешко изнуђених 150 евра мјесечне пензије у наредна три мјесеца одлучили да одвоје за оне који немају ни толико. Један од њих је и Вахидин Хеља:

​​„Да дамо својеврсни шамар политици РС, да кажемо да су њихова дјеца гладна. Ми можда не дајемо због колега, дајемо због њихове дјеце, да им дјеца нису гладна.“

Да ли ће се власти у БиХ освијестити тешко је прогнозирати, али су управо невоља и неимаштина надвладале ентитетске границе, залијечиле ратне ране и повезале до јуче неповезиво, вјерује и Раде Џелетовић:

„Ту смо да помогнемо једни другима – и да вратимо ово, наравно, као што су нам ове колеге из Федерације помогле у овом моменту. И ово је само невоља људи који су се зближили у невољи, а ратни непријатељи били.“

Иако звучи готово апсурдно, некада три зараћене војске у БиХ најлакше и најбрже су реформисане и уједињене у Оружане снаге БиХ и стављене под јединствену команду. Тако су и данас међу првима који су успјели превазићи трауме  прошлости и отворити пут другима, сматра Едита Цоло из католичког Центра за помоћ ЦРС.

„Мотив људи који су учинили то је једна људскост, солидарност према другим људима који су прошли сличне ствари и због начина на који се третирају данас. Вјерујем да је ово једна од првих група која се заједнички успротивила политици и политичким струјама које још увијек помјерају све оно што се тиче статуса било жртава протеклог рата, било демобилисаних бораца или ратних војних инвалида“, закључује Цоло.

Ostavi poruku