Хрватској ће, упркос кризи Европске уније, бити боље у ЕУ него изван ње, верују државни званичници, аналитичари и економисти у тој земљи, који очекују да ће за придруживање ЕУ гласати комотна већина оних који у недељу изађу на референдум.

Бирачи, њих 4,5 милиона, одговараће на питање „да ли сте за приступање Хрватске ЕУ“, а победиће опција за коју се изјасни већина од оних који излазе на референдум.

Организовање референдума Хрватску ће коштати око 40 милиона куна (5,3 милиона евра), а сама кампања – коју аналитичари већ оцењују као „примитивну“ и „контрапродуктивну“ – коштаће око 4,8 милиона куна (635.760 евра), колико је и предвиђено у буџету.

Откад је референдум расписан, практично све странке у Сабору покушавају да трибинама, округлим столовима, дељењем брошура и иступима страначких револуционара и државних званичника приволе грађане да заокруже „да“, а анкете показују да им то „убеђивање“ и полази за руком и да ће „да“ заокружити између 55 и 60 одсто.

Најновија анкета Ипсос Пулса показала да би се 56 одсто грађана изјаснило за улазак Хрватске у ЕУ, 33 одсто против, а преосталих 11 одсто још се не може изјаснити. Одзив на референдум биће релативно висок, од 62 и 80 одсто, показују резултати истог истраживања.

Извесност постизања већине за приступање у изјави за Танјуг предвиђа и политички аналитичар Жарко Пуховски: „Уверен сам да да ће гласови на референдуму бити у односу 6:4 за улазак.“

Пуховски је досадашњу кампању описао као „изразито примитивну и контрапродуктивну“.

„И противници и заговорници уласка у ЕУ пођеднако су слабо, површно и неартикулирано бранили своје ставове, пропустивши оно најважније, а то је расправа о аргументима“, рекао је.

И политички аналитичар Давор Ђенеро за Танјуг каже да очекује да ће већина грађана гласати за приступање јер сматра да ће у Унији – чак и уз кризу која влада у њој – Хрватској бити боље наго ван ње: „Да није тако, Хрватска не би приступала Унији и рационалне политике свих земаља у региону не би биле усмерена на приступање својих земаља Унији.“

„Ово је референдум на коме нема озбиљног простора за рационалну расправу јер не постоји равноправан избор. Хрватска је у истој ситуацији као и пред референдум 1991, односно кад постоји само један рационални политички избор. Као што 1991. није постојао други избор него определити се за самосталност, сада нема другог избора него определити се за чланство у ЕУ“, рекао је.

Председник Хрватске Иво Јосиповић истицао је да ЕУ „није рај, али нити пакао“, а шефица дипломатије Весна Пусић више пута је објашњавала да је Хрватској потребно приступање Унији због финансијске и политичке стабилности у земљи и региону:

„Захваљујући ЕУ, у Европи управо траје најдужи период без рата. Битан разлог је и добит од ЕУ фондова, јер се Хрватској у 2013, кад 1. јула те године постаје чланица, нуди 630 милиона евра, а у 2014. години 1,47 милијарди евра, колико Хрватска никад није имала у свом прорачуну за развојне пројекте. С друге стране, Хрватска у те две године мора уплатити у ЕУ фондове око 825 милиона евра.“

Пусићева је раније за Танјуг изјавила да у региону не сумњају да ће референдум успети: „Нјима не пада на памет да би се могло догодити неко најнеописивије лудило да референдум не успе, јер се многима већ чини невероватно смо успели стићи тако далеко.“

У случају да се Хрватска изјасни против приступања, будућност земље с дуговима и 315.000 мезапослених није блистава, сматрају економисти. Кредитни рејтинг врло брзо би био снижен на статус високоризичног, односно „смећа“, што би поскупело даље задуживање земље која би морала рачунати на повећане камате, а негативно би утицало и на инвестициону климу, с обзиром да Хрватску могу извући само стране инвестиције о ширење на тржишта.

Tуризам, али и друге још постојеће привредне гране, био би лишен олакшаног приступа тржишту од пола милијарде људи, што би за последицу имало смањење конкурентности, док би пале цене некретнина, а упитна би била и исплата пензија, сматрају економисти.

Политички, могло би се очекивати јачање свих који су десно од ХДЗ-а, али и раст левих радикала и појачане анархо-синдикалне акције, као и, ако се истиче, „слабљење тешко стечене позиције лидера у региону“.

„Ако Загреб на референдуму одбаци улазак у ЕУ, своју позицију локомотиве Балкана препустиће Београду јер Србија остварује све веће стопе раста, има много мањи спољни дуг, а и веће је тржиште“, изјавио је политолог Здравко Петак.

Разматра се и какви би били сценарији у случају историсјког „не“. Референдум би се, а то је Пусићева ставила као могућност, могао поновити у року од шест месеци или годину дана. Економска ситуација погоршала би се јер нема новца из ЕУ фондова. Друга још црња могућност за службени Загреб јесте да ЕУ ставља Хрватску на чекање, па би она у Унију ушла с балканским пакетом, што би довело до јачег повезивања са Србијом, БиХ и Црном Гором.

Аргументацији шаргарепе (финансијска и политичка стабилност, али и новац из фондова) и штапа (јаче западнобалканско увезивање), противници уласка у ЕУ у виду малих странака и невладиних организација ветерана, хрватских удовица, жртава, супротстављају став о кризи у ЕУ која тешко да ће моћи да помогне Хрватској, али и реторику о угрожености суверенитета, „пикзибнерској“ улози Хрватске у ЕУ где главну реч воде Француска и Немачка, као и корумпираности политичара који би у ЕУ имали још веће привилегије.

Шефица дипломатије, Весна Пусић, противнике уласка у ЕУ – од којих се неки не либе и да на њу урлају на трибини, као у среду у Ријеци, свађају се с њом пред камером, као у Загребу, или подносе пријаве због наводног плашења бирача – дели на оне које „мотивише неинформисаност, неизвесност, генерална антипатија према политици и политичарима“ и оне који имају „свест да лакше могу ловити у мутном ако је земља ван чланства у ЕУ“.

Како закон не предвиђа изборно ћутање, осим што брани агитовање у кругу од 50 метара око бирачких места, расправе и аргументи могу се сучељавати и на сам дан референдума за које, је, судећи према досадашњем току, прилично извесно како ће завршити.

Ostavi poruku