Српска православна црква и њени вјерници празнују Бадњи дан, којим се свечано најављује најрадоснији хришћански празник Божић.

Православни вјерници празнују Бадњи дан на литургијама у храмовима Српске православне цркве које најављују празник рођења Исуса Христа, као и традиционалним породичним окупљањем за посном вечерњом трпезом.

Прослава Бадње вечери почиње службама бденија и традиционалним паљењем бадњака у храмовима СПЦ када се најављује празник Рођење Спаситеља, а у православне домове се уноси бадњак по коме је празник и добио име и коме је црква дала посебан смисао.

У 17.00 часова владика бањалучки Јефрем служиће вечерње богослужење и освештаће бадњак у Саборном храму Христа Спаситеља, док ће у поноћ владика Јефрем служити свету архијерејску литургију поводом Божића.

У 18.00 часова владика зворничко-тузлански Василије присуствоваће бдењу и паљењу бадњака у Храму Успења Пресвете Богородице у Тузли.

Патријарх српски Иринеј служиће у 16.00 часова вечерње богослужење са освештањем и паљењем бадњка у малој цркви Светог Саве на Врачару.

Бадњак је по правилу младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.

Прије изласка сунца бадњак са три ударца према истоку одсијече најстарији мушки члан породице.

Према изворном обичају, бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог рођења.

Догоријевање бадњака је симбол растанка са старим вјеровањима и прихватање нове свјетлости која долази са вјером у новорођеног Христа.

Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се окупљени око бадњака људи загријевају љубављу и слогом а његову свјетлост уносе у мрак незнања и празноверја.

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у витлајемску пећину у којој је рођен Исус Христ, који је повијен у сламу и коме су се најприје поклонили пастири.

У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свјежањ сламе која се поставља уз бадњак.

Постоји обичај да се куће посипају житом и низ других ритуала којима се даје хришћански смисао јер је Христ дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу.

„Ко је гладан нека дође мени ја ћу га нахранити, и ко је жедан нека дође к мени да пије воде живе“, записано је у Јеванђељима.

У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око посне трпезе.

Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и вјерници који поштују Јулијански календар – Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.

Све остале хришћанске цркве, међу којима и неке православне, Божић су прославиле прије 13 дана, поштујући ново рачунање времена и Грегоријански календар.

Ostavi poruku