Предсједник Републике Српске и СНСД-а Милорад Додик поновио је јуче у Бањалуци да ће ова политичка партија предложити закон о забрани негирања геноцида који је Турска починила над Јерменима без обзира на то како неко гледа на тај акт.

– Ми на овај начин желимо да се придружимо свим цивилизованим земљама које су осудиле тај геноцид и тај закон ћемо предложити у Парламенту БиХ већ ових дана – рекао је Додик.

Коментаришући реакције у Турској на тај приједлог који је изнио прошле седмице, Додик је рекао да је Турска у БиХ потпуно навијачки настројена и да штити само бошњачко-муслиманске интересе.

– Турска не води рачуна да у БиХ живе и други народи и да РС нема разлога да разумије њихове напоре да буду општеприхваћена страна. Геноцид над Јерменима несумњиво се десио и убијено је милион и по људи. Када би се радила генерална анализа историје, могло би се доћи и до тога да су Турци починили геноцид и над Србима у вријеме Отоманског царства – рекао је Додик.

У Клубу посланика СНСД-а у Парламенту БиХ казали су да се ускоро може очекивати састанак представника ове странке поводом предлагања поменутог закона.

Француска је прва европска земља која је законом признала геноцид над Јерменима 2001. године, али тада нису биле предвиђене казне. Европски парламент признао је геноцид над Јерменима 18. јуна 1987. године. Грчка, која има сталне сукобе са Турском, 1996. године је прогласила 24. април Даном сјећања на геноцид који је над Јерменима спровео турски режим.

Међу земљама чији су парламенти признали геноцид над Јерменима су Уругвај 1965. године, руска Дума 1994, Белгија 1998, доњи дом швајцарског парламента 2003, доњи дом канадске скупштине 2004, сенат Aргентине 2005. и шведски парламент 2010. године. Једна комисија америчког конгреса је такође 2010. признала „геноцид“ над Јерменима у Отоманском царству.

Данас око 3,2 милиона Јермена живи у Јерменији, док се процјењује да у дијаспори живи осам милиона људи, прије свега, у Русији, СAД, Канади, на Блиском истоку и у Француској.

Смртоносни сукоби са Турцима почели су крајем 19. вијека и између 1894. године и 1909. су, према јерменским изворима, однијели 200.000 живота.

У октобру 1914. године Отоманско царство улази у Први свјетски рат на страни Њемачке и Aустроугарске. Око пола године касније, 24. априла 1915. године, ухапшене су хиљаде Јермена за које се сумњало да су непријатељски расположене према централној власти. Мјесец касније, 26. априла 1915, посебним законом одобрена је њихова депортација „из разлога унутрашње безбједности“. Јерменско становништво Aнадолије и Киликије проглашено је за унутрашњег непријатеља и приморано је на егзил у пустиње Месопотамије. Велики број Јермена тада је убијен.

Отоманска империја распала се 1920. године, двије године послије стварања независне државе Јерменије у марту 1918. године.

Турска данас признаје да је око пола милиона Јермена убијено у сукобима и принудној депортацији ка Ираку, Сирији и Либану, које су тада биле дио Отоманског царства, али не признају да је било жеље за истребљењем. Турска такође истиче да је ријеч о репресији над становништвом које је током Првог свјетског рада сарађивало са руским непријатељем, као и да су Јермени убили десетине хиљада Турака.

Француска 

Доњи дом француског парламента одобрио је прошле седмице Нацрт закона о забрани порицања геноцида, међу којима и јерменског 1915. године.

Турска је одмах опозвала амбасадора из Париза и прекинула званичне контакте и војну сарадњу с Француском. Усвојени Нацрт закона предвиђа годину затвора и 45.000 евра казне за свако јавно негирање геноцида.

Француска је 2001. године признала постојање геноцида Отоманског царства над Јерменима.

 

Ostavi poruku