Иако је Тужилаштво БиХ против неколико високих званичника заједничких институција БиХ подигло оптужнице, и против којих се води истрага, нико од њих није суспендован из службе, нити је поднио оставку на функцију коју обавља.

Многи су према постојећим доказима и изјавама свједока одавно требали да служе затворске казне, али умјесто тога они су и данас на функционерским позицијама.

Истраге

Тако су се функционери проблематичне прошлости, које свједоци оптужују за изнуђивање изјава, устоличили у Aгенцији за истраге и заштиту (SIPA) и у Тужилаштву БиХ. У овим институцијама, без обзира на изјаве свједока који поједине истражиоце и тужиоце терете за употребу силе и уцјењивање приликом узимања изјава, не предузимају ништа да ове наводе провјере.

Против посланика у Представничком дому Парламента БиХ и потпредсједника СДA Шемсудина Мехмедовића истрага је годинама отворена. За сада нема никаквих назнака подизања оптужнице против њега, а Тужилаштву БиХ требало је шест година да покрене питање ратних злочина у Тешњу за које је, поред осталих, осумњичен и Мехмедовић. Он је на врху листе девет осумњичених да је одговоран за злочин на Црном врху, гдје су одсијецањем главе убијени заробљени српски војници Благоје Благојевић, Ненад Петковић и Бранислав Ђурић. Истрагу против Мехмедовића МУП РС затражио је још 2005. године.

Тужилаштво БиХ такође већ дуго води истрагу против министра одбране БиХ Селме Цикотића за ратне злочине почињене над Хрватима у Бугојну, али он, и поред сопствене изјаве у Суду БиХ која је најјачи доказ против њега, и данас мирно обавља министарску функцију. Он је још од 1994. године под сумњом да је починио ратне злочине у Бугојну, а о томе је лично проговорио у априлу прошле године у Суду БиХ као свједок на суђењу трећеоптуженом Енесу Ханџићу.

Цикотићево свједочење било је шокантно и за судије Суда БиХ које су одлучиле да он више не смије да говори без присуства адвоката, јер самог себе излаже кривичном гоњењу.

Ратни градоначелник Тузле Селим Бешлагић, иако тужилаштва у БиХ и Србији годинама воде истрагу против њега због злочина почињених над тузланском колоном ЈНA 1992. године, са функције посланика у Представничком дому Парламента БиХ одступио је тек кад му је ЦИК изрекла санкцију због сукоба интереса.

Службе

Иако је Тужилаштво БиХ недавно подигло оптужницу против начелника Сектора за борбу против организованог криминала у Обавјештајно-безбједносној агенцији (ОБA) Мухидина Башића, осумњичивши га да је починио ратни злочин у Варешу тако што је силовао једну Хрватицу 1994. године, он је још увијек запослен у ОБA.

На оставку, бар из моралних разлога, не помишља ни директор Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ Aлмир Џуво за којег се из документа SIPA види да је од хрватског члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића тражио да буде заустављена истрага против Башића, рекавши да „Башић јесте силовао ту жену, али је иначе добар момак“.

У Дирекцији за координацију полицијских тијела и даље ради Бајро Куловац који је у Тужилаштву БиХ саслушан и против којег је отворена истрага јер је, према тврдњама свједока, у предметима „Кравица“ и „Тодоровић и други“ као инспектор SIPA од њих изнуђивао изјаве, прекршивши тако Закон о кривичном поступку.

За узимање изјава под присилом и за уцјењивање свједоци терете и истражиоце и тужиоце Тужилаштва БиХ Ибру Булића, Мевлудина Мујезиновића, Ејуба Зукића, страног тужиоца Кваи Хог Ипа, те истражиоца SIPA Муриса Бркића. Свједоци Тужилаштва, као и осуђеници, у писаној форми и у изјавама датим у Суду БиХ, потврдили су да су били малтретирани и изманипулисани, да су им изјаве дописиване и преправљане.

Члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност и замјеник предсједавајућег Дома народа Парламента БиХ Сташа Кошарац рекао је „Гласу Српске“ да су странке из ФБиХ наставиле са имплементацијом политика из деведесетих година прошлог вијека, што се најбоље види кроз њихову кадровску политику.

– Ту су најочигледнији примјери СДA-овог кадра Мехмедовића и СДП-овог Бешлагића. То говори да се однос тих странака према укупним дешавањима у БиХ није промијенио. Добри односи у БиХ не могу се креирати са ратним кадровима који данас имају политичку, или функцију у безбједносним институцијама. У Парламенту БиХ неопходно је о томе отворити расправу – каже Кошарац.

Млаћо

Тужилаштво БиХ већ дуго се не изјашњава ни у случају ратног предсједника општине Бугојно Џевада Млаће, иако је он у Суду БиХ индиректно признао своју кривицу за прогон и убиства Хрвата 1993. године. Њему је до сада по командној одговорности требало да буде  суђено за ратне злочине, али умјесто тога министар за питања бораца и инвалида рата поставио га је у Комисију Владе ФБиХ за верификацију статуса и утврђивања списка организатора и покретачаотпора 1991 – 1992. године.

Ostavi poruku