Хашки трибунал данас је по други пут одбио захтјев одбране хрватског генерала Анта Готовине да Србију обавеже на достављање докумената о операцији Олуја који, по тврдњи бранилаца, доказују да је егзодус Срба из Книнске крајине 1995. био посљедица одлуке тамошњег српског вођства, а не офанзиве Хрватске војске.

Трибунал је генерала Готовину, који је заповиједао Олујом, у априлу неправоснажно осудио на 24 године затвора због прогона српског становништва из Книнске крајине, у августу и септембру 1995.

Позивајући се на записнике са сједница Врховног савјета одбране СРЈ, Готовинина одбрана, у оквиру жалбеног поступка, тврди да власти Србије посједују извјештаје о Олуји које су морали да напишу официри Војске Југославије који су били на служби у армији Републике Српске Крајине.

Готовинини браниоци тврде да су више пута писаним захтјевима покушали да од Србије добију те документе, али да им из Београда није стигао ниједан одговор.

У данашњој одлуци којом је одбило захтјев одбране, апелационо вијеће Трибунала подсјетило је да се, по правилима суда, обавезујући налог државама може издати само у изузетним околностима и оцијенило да Готовинина одбрана није показала да такве околности постоје.

Судије су прихватиле и аргумент тужилаштва да одбрана није доказала да би документи које тражи били од кључног значаја за жалбени поступак. Питање узрока исељавања српског становништва првостепено вијеће је током суђења подробно размотрило, узимајући у обзир и садржај преписа са сједница ВСО и мноштво других докумената, те свједочења српских официра, образложило је апелационо вијеће.

У захтјеву, браниоци Готовине цитирали су закључак са сједнице ВСО СРЈ, одржане 29. августа 1995, према којем сви официри „40. кадровског центра“ Генералштаба ВЈ морају да „напишу извјештаје о догађајима у њиховој зони одговорности за вријеме хрватске агресије на РСК“.

Кадровски центри ГШ ВЈ – 40. и 30. – служили су за упућивање официра ВЈ на службу у војске РСК и Републике Српске, а преко тих центара официри су били плаћани и остваривали сва статусна права у ВЈ, односно СРЈ.

Закључком ВСО, на који се позива Готовинина одбрана, ти официри су били обавезани да те извјештаје доставе тадашњем начелнику ГШ ВЈ Момчилу Перишићу до 15. септембра 1995.

„Команданта 40. кадровског центра“, односно тадашњег заповједника војске РСК Милета Мркшића, ВСО је, такође, обавезао да генералу Перишићу „поднесе извјештај о узроцима пада западних дијелова РСК“.

Те документе, поменуте у закључцима са сједнице ВСО, одбрана генерала Готовине је тражила од Србије.

Поред Готовине, за злочине у Олуји неправоснажно је осуђен и полицијски генерал Младен Маркач на 18 година затвора, док је другооптужени Иван Чермак ослобођен кривице.

Одбране осуђених уложиле су жалбе на ту пресуду.

Записнике са сједница ВСО власти Србије су доставиле Трибуналу током суђења Слободану Милошевићу, уз захтјев да они остану недоступни јавности из разлога националне безбједности.

Записници су, затим, коришћени као докази у процесу генералу Момчилу Перишићу, а послије завршетка суђења, минулог прољећа, са њих је, уз сагласност власти у Београду, скинута ознака повјерљивости.

 

Ostavi poruku