С обзиром на то да још увијек имамо странце у Суду, Тужилаштву и Уставном суду БиХ, треба да радимо на томе да домаће снаге коначно преузму улогу у свим сегментима нашег друштва, јер је то, не само легитиман захтјев, већ и оно што једно друштво чини друштвом и једну државу државом.
У времену које долази морамо озбиљно да разговарамо о страним судијама и тужиоцима у правосуђу БиХ.
Рекао је ово у интервјуу „Гласу Српске“ министар правде БиХ Бариша Чолак.

* ГЛAС: Како оцјењујете посљедњи састанак уоквиру структуралног дијалога о реформи правосуђа БиХ са ЕУ, за којипредставници РС сматрају да је био на техничком нивоу?
ЧОЛAК: Тешко је дати потпуну оцјену све док не добијемо препоруке Европске комисије. Добро је да је састанак одржан без обзира на организационе проблеме и добро је што се разговарало и што је обухваћен велики број тема. Надам се да ћемо до идућег састанка многе спорне ствари које нису добре отклонити. Приоритет би требало да буде квалитетније рјешавање питања апелација у Суду БиХ.

* ГЛAС: Састанак у Сарајеву је показао да и даље постоје непомирљивиставови у вези са функционисањем правосудних институција на нивоу БиХ, апрвенствено Суда и Тужилаштва БиХ. У којем се правцу дијалог даље требаводити?
ЧОЛAК: Очекивано је да у оваквој земљи постоје различити погледи. Они који примјењују одређене законе и који раде, конкретно у Суду и Тужилаштву БиХ, су ти који најбоље могу да просуде шта у одређеном тренутку није добро и шта би требало мијењати. Када се конкретно ради о питањима Суда и Тужилаштва БиХ, све морамо да ставимо на сто и да идемо у смислу поправљања одређених рјешења, а не повлачења потеза који би девалвирали одређену институцију. Нема разлога зашто не бисмо прецизно разграничили надлежности и уредили апелациони поступак или установили посебан суд, који би преиспитивао првостепене одлуке донесене од стране Суда БиХ.

* ГЛAС: Представници Европске комисије су послије дијалога нагласили да језа БиХ прихватљиво једино непристрасно правосуђе. Да ли је то могуће, собзиром на то да су у правосудним институцијама и даље присутне странесудије и тужиоци, чија је улога често пристрасна?
ЧОЛAК: Непристрасно правосуђе би требало да подразумијева непристрасност свих, било да се ради о домаћим или актерима међународне заједнице. Свјесни смо чињенице да томе треба тежити, јер је непристрасно правосуђе и наш циљ. Требамо радити све да домаће снаге преузимају улогу у свим сегментима нашег друштва, јер је то, не само легитиман захтјев, већ и оно што једно друштво чини друштвом и једну државу државом. Још увијек имамо странце у Суду и Тужилаштву и у Уставном суду БиХ. У времену које долази морамо озбиљно да разговарамо о страним судијама и тужиоцима у правосуђу БиХ.

* ГЛAС: Челници Европске комисије отворено су рекли да процесуирањератних злочина мора да буде убрзано, а шеф Одјељења за ратне злочине уТужилаштву БиХ Весна Будимир је најавила да ће ускоро бити подигнутеоптужнице у такозваним великим случајевима. Колике су шансе да се тоускоро догоди?
ЧОЛAК: Нерјешавање предмета ратних злочина сигурно не доприноси даљем процесу помирења и општем развоју друштва. Оптерећења те врсте утичу на низ других ствари. Било би заиста добро и корисно када бисмо могли да направимо снажан искорак напријед у смислу бржег рјешавања ових предмета, наравно не на уштрб истине. Треба брже рјешавати питања ратних злочина, јер ако се будемо током идућих деценија бавили овим питањима, нећемо бити у позицији да направимо читав низ других мјера и активности које воде развоју нашег друштва. Веома је важно да што прије изађемо из овог проблема.

* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да учесници дан уочи састанка уСарајеву нису имали дневни ред?
ЧОЛAК: Мислим да ће се и ту неке ствари морати кориговати, да више не би дошло до проблема у вези са дефинисањем дневног реда. Конструктиван је приједлог из РС да најмање двије седмице прије одржавања оваквих састанака упознамо саговорнике из Европске комисије да смо се усагласили око тема, техничких питања, па тиме и самог дневног реда. То је веома битно.

* ГЛAС: Сматрате ли да се дневним редом који је понуђен у Сарајевуструктурални дијалог покушао разводнити?
ЧОЛAК: Нисам учествовао у припреми дневног реда, тако да ми је тешко рећи, али је постављени дневни ред био веома широк. Није се смјело догодити да пред европског партнера излазимо са неусаглашеним ставовима, барем када се ради о дневном реду и у вези са особама које ће учествовати на оваквим састанцима. Све је потребно много раније договорити и не треба о себи да шаљемо још лошију слику него што она јесте, јер за то нема никакве потребе. Мислим да у том погледу неке ствари нису добро направљене.

* ГЛAС: Сматрате ли да је то могуће учинити у кратком року, с обзиром на тода би идући састанак у оквиру структуралног дијалога требало да будеодржан крајем ове или почетком идуће године?
ЧОЛAК: Рокови су кратки, али у идућем периоду имаћемо вјероватно чешће састанке и не треба да се заносимо идејама да ћемо брзо моћи да ријешимо сва питања. Било би веома добро и пожељно када бисмо између ових састанака поправљали ствари у постојећем законодавству и показали се као вјеродостојан партнер Европске комисије. С друге стране тиме бисмо показали да и сами можемо да побољшамо неке ствари, а не да чекамо да то уради неко други. Они очекују да се ми ускладимо и тешко да ће нам нацртати како да до тога дођемо. Зато је важно да сваки приједлог буде заједнички.
Кривични закон

* ГЛAС: Предсједник Суда БиХ Медџида Кресо рекла је да Суд неће одустатиод ретроактивне примјене Кривичног закона, јер им то омогућава Европскаповеља о људским правима?
ЧОЛAК: Није добро да у једној држави имамо различит приступ том питању. Ту треба да се направи искорак у правцу да немамо више таквих проблема и искрено се надам да ће неки предмети који су отишли по апелацијама пред Европски суд за људска права, олакшати рјешавање проблема. Мислим да она кривична дјела која су била третирана законом који је био на снази у вријеме извршења кривичног дјела треба рјешавати према том закону. Било би веома добро уједначити те критеријуме и стандарде. Желим да вјерујем да ће и ово питање уз помоћ Европског суда за људска права и структуралног дијалога бити брзо ријешено.

Ostavi poruku