S obzirom na to da još uvijek imamo strance u Sudu, Tužilaštvu i Ustavnom sudu BiH, treba da radimo na tome da domaće snage konačno preuzmu ulogu u svim segmentima našeg društva, jer je to, ne samo legitiman zahtjev, već i ono što jedno društvo čini društvom i jednu državu državom.
U vremenu koje dolazi moramo ozbiljno da razgovaramo o stranim sudijama i tužiocima u pravosuđu BiH.
Rekao je ovo u intervjuu „Glasu Srpske“ ministar pravde BiH Bariša Čolak.
* GLAS: Kako ocjenjujete posljednji sastanak uokviru strukturalnog dijaloga o reformi pravosuđa BiH sa EU, za kojipredstavnici RS smatraju da je bio na tehničkom nivou?
ČOLAK: Teško je dati potpunu ocjenu sve dok ne dobijemo preporuke Evropske komisije. Dobro je da je sastanak održan bez obzira na organizacione probleme i dobro je što se razgovaralo i što je obuhvaćen veliki broj tema. Nadam se da ćemo do idućeg sastanka mnoge sporne stvari koje nisu dobre otkloniti. Prioritet bi trebalo da bude kvalitetnije rješavanje pitanja apelacija u Sudu BiH.
* GLAS: Sastanak u Sarajevu je pokazao da i dalje postoje nepomirljivistavovi u vezi sa funkcionisanjem pravosudnih institucija na nivou BiH, aprvenstveno Suda i Tužilaštva BiH. U kojem se pravcu dijalog dalje trebavoditi?
ČOLAK: Očekivano je da u ovakvoj zemlji postoje različiti pogledi. Oni koji primjenjuju određene zakone i koji rade, konkretno u Sudu i Tužilaštvu BiH, su ti koji najbolje mogu da prosude šta u određenom trenutku nije dobro i šta bi trebalo mijenjati. Kada se konkretno radi o pitanjima Suda i Tužilaštva BiH, sve moramo da stavimo na sto i da idemo u smislu popravljanja određenih rješenja, a ne povlačenja poteza koji bi devalvirali određenu instituciju. Nema razloga zašto ne bismo precizno razgraničili nadležnosti i uredili apelacioni postupak ili ustanovili poseban sud, koji bi preispitivao prvostepene odluke donesene od strane Suda BiH.
* GLAS: Predstavnici Evropske komisije su poslije dijaloga naglasili da jeza BiH prihvatljivo jedino nepristrasno pravosuđe. Da li je to moguće, sobzirom na to da su u pravosudnim institucijama i dalje prisutne stranesudije i tužioci, čija je uloga često pristrasna?
ČOLAK: Nepristrasno pravosuđe bi trebalo da podrazumijeva nepristrasnost svih, bilo da se radi o domaćim ili akterima međunarodne zajednice. Svjesni smo činjenice da tome treba težiti, jer je nepristrasno pravosuđe i naš cilj. Trebamo raditi sve da domaće snage preuzimaju ulogu u svim segmentima našeg društva, jer je to, ne samo legitiman zahtjev, već i ono što jedno društvo čini društvom i jednu državu državom. Još uvijek imamo strance u Sudu i Tužilaštvu i u Ustavnom sudu BiH. U vremenu koje dolazi moramo ozbiljno da razgovaramo o stranim sudijama i tužiocima u pravosuđu BiH.
* GLAS: Čelnici Evropske komisije otvoreno su rekli da procesuiranjeratnih zločina mora da bude ubrzano, a šef Odjeljenja za ratne zločine uTužilaštvu BiH Vesna Budimir je najavila da će uskoro biti podignuteoptužnice u takozvanim velikim slučajevima. Kolike su šanse da se touskoro dogodi?
ČOLAK: Nerješavanje predmeta ratnih zločina sigurno ne doprinosi daljem procesu pomirenja i opštem razvoju društva. Opterećenja te vrste utiču na niz drugih stvari. Bilo bi zaista dobro i korisno kada bismo mogli da napravimo snažan iskorak naprijed u smislu bržeg rješavanja ovih predmeta, naravno ne na uštrb istine. Treba brže rješavati pitanja ratnih zločina, jer ako se budemo tokom idućih decenija bavili ovim pitanjima, nećemo biti u poziciji da napravimo čitav niz drugih mjera i aktivnosti koje vode razvoju našeg društva. Veoma je važno da što prije izađemo iz ovog problema.
* GLAS: Kako komentarišete činjenicu da učesnici dan uoči sastanka uSarajevu nisu imali dnevni red?
ČOLAK: Mislim da će se i tu neke stvari morati korigovati, da više ne bi došlo do problema u vezi sa definisanjem dnevnog reda. Konstruktivan je prijedlog iz RS da najmanje dvije sedmice prije održavanja ovakvih sastanaka upoznamo sagovornike iz Evropske komisije da smo se usaglasili oko tema, tehničkih pitanja, pa time i samog dnevnog reda. To je veoma bitno.
* GLAS: Smatrate li da se dnevnim redom koji je ponuđen u Sarajevustrukturalni dijalog pokušao razvodniti?
ČOLAK: Nisam učestvovao u pripremi dnevnog reda, tako da mi je teško reći, ali je postavljeni dnevni red bio veoma širok. Nije se smjelo dogoditi da pred evropskog partnera izlazimo sa neusaglašenim stavovima, barem kada se radi o dnevnom redu i u vezi sa osobama koje će učestvovati na ovakvim sastancima. Sve je potrebno mnogo ranije dogovoriti i ne treba o sebi da šaljemo još lošiju sliku nego što ona jeste, jer za to nema nikakve potrebe. Mislim da u tom pogledu neke stvari nisu dobro napravljene.
* GLAS: Smatrate li da je to moguće učiniti u kratkom roku, s obzirom na toda bi idući sastanak u okviru strukturalnog dijaloga trebalo da budeodržan krajem ove ili početkom iduće godine?
ČOLAK: Rokovi su kratki, ali u idućem periodu imaćemo vjerovatno češće sastanke i ne treba da se zanosimo idejama da ćemo brzo moći da riješimo sva pitanja. Bilo bi veoma dobro i poželjno kada bismo između ovih sastanaka popravljali stvari u postojećem zakonodavstvu i pokazali se kao vjerodostojan partner Evropske komisije. S druge strane time bismo pokazali da i sami možemo da poboljšamo neke stvari, a ne da čekamo da to uradi neko drugi. Oni očekuju da se mi uskladimo i teško da će nam nacrtati kako da do toga dođemo. Zato je važno da svaki prijedlog bude zajednički.
Krivični zakon
* GLAS: Predsjednik Suda BiH Meddžida Kreso rekla je da Sud neće odustatiod retroaktivne primjene Krivičnog zakona, jer im to omogućava Evropskapovelja o ljudskim pravima?
ČOLAK: Nije dobro da u jednoj državi imamo različit pristup tom pitanju. Tu treba da se napravi iskorak u pravcu da nemamo više takvih problema i iskreno se nadam da će neki predmeti koji su otišli po apelacijama pred Evropski sud za ljudska prava, olakšati rješavanje problema. Mislim da ona krivična djela koja su bila tretirana zakonom koji je bio na snazi u vrijeme izvršenja krivičnog djela treba rješavati prema tom zakonu. Bilo bi veoma dobro ujednačiti te kriterijume i standarde. Želim da vjerujem da će i ovo pitanje uz pomoć Evropskog suda za ljudska prava i strukturalnog dijaloga biti brzo riješeno.
