Петер Соренсен, шеф Делегације ЕУ и специјални представник ЕУ у БиХ, затражио је од Уставно-правне комисије Представничког дома бх. парламента да хитно буду усвојене измјене закона о личној карти, те пребивалишту и боравишту држављана БиХ.

Ова два закона Соренсен оцјењује као врло значајне у области безбједности докумената, али и за мониторинг поствизне либерализације.

Због неслагања посланика из ФБиХ и РС у Представничком дому ови закони су у процедури већ неколико мјесеци, па су у међувремену враћени Савјету министара БиХ како би евентуално биле урађене неке корекције. Закон о личној карти подијелио је парламентарце јер су посланици из РС у амандманима тражили да у том документу буде наведен ентитет и да се равноправно употребљава и ћирилично писмо. Код Закона о пребивалишту и боравишту посланици из СДА су се успротивили достављању докумената која потврђују да лице живи на одређеној адреси, било као власник стана или као сустанар, односно подстанар.

Соренсен подсјећа да је БиХ урадила много у области безбједности докумената, те да треба наставити даље са увођењем биометријских личних карата у складу са најновијим сигурносним захтјевима и директивама ЕУ.

„Уколико БиХ буде одгађала унапређење садашње генерације личних карата, сљедећа прилика за увођење свих биометријских података биће могућа тек 2023. године. Тада ће постојећа генерација личних карата бити изразито застарјела и сигурност докумената може бити изложена великом ризику“, упозорио је Соренсен.

Шефик Џаферовић, предсједавајући Уставно-правне комисије Представничког дома, није се јуче јављао на телефонске позиве, а Александра Пандуревић, замјеник предсједавајућег ове комсије, каже да је овакво писмо било очекивано.

„Ово је писмо само потврдило колико се у Сарајеву злоупотребљавају европски стандарди и шта се све крије иза тога. Нигдје у писму шефа Делегације ЕУ не стоји шта треба писати на личној карти, него да она мора бити биометријска, а све у циљу безбједности“, казала је Пандуревићева.

Соренсен у писму подсјећа да је пребивалиште у директној вези са личним картама, на основу којих се обезбјеђују разна социјална, здравствена и образовна права.

„Постојећи правни оквир којим је грађанима БиХ дозвољено да региструју пребивалиште онако како они желе и гдје не постоји учинковит начин контроле је субоптималан систем и треба га се што прије ријешити“, написао је Соренсен.

Пандуревићева тврди да је Министарство цивилних послова кроз измјене Закона о пребивалишту обезбиједило овакве контроле, али да је Џаферовић процес успорио због јавне расправе коју је организовао.

„Сада министар цивилних послова Средоје Новић треба да чита разне опсервације са тих расправа па да припрема амандмане и шаље их Савјету министара и парламенту. Све то јер ће закон онемогућити пријаву на фиктивној адреси, што су злоупотребљавали и разни терористи. Због опструкција бошњачких странака, првенствено СДА, изгубили смо пола године за усвајање ових закона“, сматра Пандуревићева.

Милан Зјајић, помоћник министра за држављанства у Министарству цивилних послова БиХ, казао је раније да су измјене закона усклађене са европским стандардима и отклониће недостатке постојећег закона.

Олакшице за грађане

У новој личној карти грађана БиХ, чије би издавање требало да почне почетком 2013. године, наћи ће се и чип са свим биометријским подацима који постоје и у пасошу. Објашњавајући посланицима новине из закона Средоје Новић, министар цивилних послова БиХ, казао је да би уграђивање тог чипа у личну карту додатно и максимално допринијело безбједности документа. Новина би била и електронски потпис који ће бити добровољан, што би значило да би лична карта замјењивала сваку другу картицу коју грађанин има. Лична карта могла би да се подигне поштанским путем, чиме би грађани уштедјели и вријеме и новац. Цијене нове личне карте нису још утврђене, а грађани би требало да буду ослобођени плаћања таксе за личну карту. Такође, планирано је да се потврде о пребивалишту могу узимати електронским путем, што би олакшало рад разних институција, али и грађана, те би се знало у којој локалној заједници лице користи социјалну или здравствену заштиту.

Ostavi poruku