Бивши командант Петог корпуса Армије БиХ Атиф Дудаковић већ годинама је под истрагом за ратне злочине током рата у БиХ; његов случај је више пута био у центру пажње јавности – посебно послије објелодањивања видео снимака на којима наређује погубљења.

Дудаковићево име данас је поново „освануло“ у јавности пошто је стигла вијест да је Агенција за истраге и заштиту БиХ (СИПА) започела претрес касарне Орљани у Бихаћу у склопу истраге за ратне злочине над Србима. У тој касарни се, заправо, налази ратна архива Петог корпуса.

Телевизије у региону протеклих година су у два наврата објављивале снимке на којим се Дудаковић види као актер и налогодавац ратних злочина. Ипак, он се и даље налази на слободи.

Дудаковић је рођен 2. децембра 1953. у селу Орахова, у околини тадашње Босанске Градишке. Завршио је средњу војну школу у Задру, а 1976. Војну академију, смјер артиљерија.

Почетак рата, 1991, затекао га је у Задру, у Артиљеријском школском центру, послије чега је прешао у Книн. Тамо је добио чин капетана и функцију команданта артиљерије под командом тадашњег капетана прве класе Ратка Младића.

У априлу 1992. постао је командант општинске територијалне одбране Бихаћа, затим командант Друге муслиманско-хрватске пјешадијске бригаде.

У рату у БиХ је напредовао до бригадног, а потом и дивизијског генерала, а на мјесто команданта Петог корпуса Армије БиХ са сједиштем у Бихаћу постављен је 1. новембра 1993.

Јединице под његовом командом поразиле су јединице Западне Босне Фикрета Абдића.

Послије рата био је командант заједничке команде Војске Федерације БиХ.

БН ТВ емитовала је раније видео снимке, настале 9. јула 1994, на којима су припадници Народне одбране Аутономне покрајине Западна Босна, које је заробио Пети корпус у акцији на Изачићу, коју је предводио Дудаковић. Дудаковић, окружен војницима, питао је тада гдје су два заробљеника, а кад је добио одговор да су у кампањоли, издао је наредбу: „Стријељати на лицу мјеста!“

Против Дудаковића су још 2006. кривичну пријаву Тужилаштву БиХ поднијели тадашњи предсједник и премијер РС, Драган Чавић и Милорад Додик, након што су телевизије у РС емитовале видео снимке како Дудаковић наређује паљење кућа.

Ријеч је о аматерском видео снимку насталом у околини Глине и Двора на Уни, 7. и 8. августа 1995. године, на којем се припадници војних формација „Црне мамбе“ из Хрватске и одреда „Хамзе“ из БиХ најсуровије обрачунавају са српским војницима и цивилима који током „Олује“ напуштају Крајину.

Дудаковић је раније навео да му није познато шта су радиле њему потчињене јединице.

Радио-телевизија Србије приказала је августа 2006. видео снимке на којима се виде припадници Петог корпуса Армије Босне и Херцеговине, под командом Дудаковића, како пале српска села у Босанској крајини, у наставку акције „Олуја“, 16. и 17. септембра 1995. године.

Према подацима Комисије за тражење несталих у Републици Српској, у тој акцији у општинама Петровац, Бихаћ, Босанска Крупа, Сански Мост и Кључ убијено је око 870 српских цивила и 400 војника, а спаљено више од 30 села.

Представник Канцеларије за тражења несталих лица Републике Српске Милан Иванчевић рекао је да је у тим акцијама убијено 1.200 Срба, од чега 870 цивила, док се 830 особа води као нестало. На том подручју нађена је 21 масовна гробница Срба, које су убили припадници Петог корпуса Армије БиХ.

Због спорости истраге о случају вође Петог корпуса, у јавности је више пута покретано и питање „ко штити Дудаковића“.

Београдски адвокат Тома Фила је, на примјер, тврдио (а америчка амбасада моментално демантовала) да бивши командант Петог корпуса Армије БиХ неће бити оптужен за ратне злочине јер то не дозвољавају Американци.

„Дудаковић је сарађивао са Американцима. Они су га наоружавали и обучавали и он је опасан човјек. Ако проговори како су Американци доносили оружје на тузлански аеродром и ко је обучавао муслиманске борце, онда је јасно зашто неће бити процесуиран“, рекао је тада Фила.

И Милорад Додик је вјеровао да Дудаковића „неко штити“ и да се зато он осјећа сигурно у Бихаћу и у БиХ, а – како је истицао – „свакако је требало већ одавно да буде процесуиран“.

Предсједник Комисије за истраживање ратних злочина на подручју Бихаћа и Цазина Рифат Долић тврдио је у прољеће прошле године да се истрага против Дудаковића приводи крају и да је питање тренутка када ће бити објелодањена оптужница која генерала терети за ратне злочине почињене на подручју Бихаћа и Цазина током рата у БиХ.

Долић је рекао да је Комисија, одмах по завршетку рата, почела прикупљање материјала, али да су због егзодуса бројне жртве Петог корпуса напустиле овај простор. Он је нагласио да је велики број информација остао у Петом корпусу, али да су прикупили око 200 непосредних изјава жртава и свједока и велики број тонских и видео-записа.

Године 1999. Канцеларији Хашког трибунала у Сарајеву предат је дио те документације, али нису услиједили никакви потези Хага.

Додик: Дудаковића давно требало ухапсити

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да је Атифа Дудаковића требало давно ухапсити.

„Постоје докази да је починио ратне злочине и тај човјек је морао давно бити ухапшен, али то говори о раду Суда и Тужилаштва БиХ“, рекао је новинарима Додик.

Он је истакао да, када је нешто везано за РС, људи буду ухапшени без икаквих ограничења.

Маркетинг

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић оцијенио је да све личи на маркетинг, јер се „у суштини ништа не дешава“.

„Нема хапшења, оптужница, а Суд, Тужилаштво и СИПА покушавају створити слику да раде нешто више по питању процесуирања ратних злочина над Србима“, истакао је Радојичић.

Он је оцијенио да је јасно да постоји пристрасност у досадашњем процесуирању ратних злочина пред правосудним институцијама на нивоу БиХ.

Перспектива

Александар Џомбић, премијер РС, истакао је да сви морају дати свој допринос да би осумњичени за ратне злочине дошли пред лице правде, те да ФБиХ додатно треба да ради на томе.

„Ако желимо да БиХ има перспективу, онда морамо сви да дамо свој допринос да све који су осумњичени изведемо пред лице правде“, рекао је Џомбић.

Брзо процесуирање

Марко Павић, лидер ДНС-а, рекао је да акцију против Дудаковића спроводе са закашњењем, али да за правду никада није касно.

„Потребно је брзо процесуирати Дудаковића, јер постоје необориви докази против њега“, казао је Павић.

Ostavi poruku