Сулејман Мулић, угледни грађанин Тузле, омиљени професор у тамошњим основним школама, повео је битку за истину и правду, јер је Опћински суд у Тешњу, како каже, на најдрскији могући начин ударио на његово поштење и образ.

Наиме, првостепеном пресудом судије Зијада Бајрактаревића, Мулић је поглашен кривим за неовлаштено укључење у систем или мрежу електронске обраде података, те је на тај начин остварио 55,67 мегабајта промета и материјално оштетио РТВ Тешањ у истоименој општини у износу од 0,63 КМ.

Пресудом је наложено измирење трошкова судског процеса од око 350 КМ, а Мулић потцртава како је новац у овом тренутку најмање битан, те да се он бори за људско достојанство и углед који је годинама стицао.

„Прогласили су ме кривим, а да ми нису дали прилику да се браним. Теретили су ме да сам 9. јула 2008. године ‘упао’ у систем АДСЛ-а и да сам РТВ Тешањ оштетио за 0,63 КМ. Судија Бајрактаревић није хтио, примјерице, погледати мој пасош и увјерити се да тог дана уопште нисам био у Тузли. Био сам на љетовању у Ловрану. Имам и рјешење о годишњем одмору, те фотографије, изјаве свједока. Дакле, нисам се могао конектовати са свог корисничког рачуна, али су могли хакери, који су се у том временском раздобљу конектовали на туђе рачуне, те су и признали кривњу. Ако правосуђе у БиХ функционише на овакав начин, онда мени БиХ као држава не треба“, говори резигнираним гласом Мулић.

Његова голгота започела је 25. децембра 2008. године када је у својству свједока позван у ПУ Тузла. Каже како саслушању није придавао посебну пажњу, јер је био свједок и није могао претпоставити да ће касније бити окривљен. Бизарна штета од 0,63 КМ, коју, како тврди, није направио, промијенила му је живот.

„За рачунаром знам све оно што знају и моји вршњаци – шездесетогодишњаци. Нудио сам судији у Тешњу да ме одмах стави на електричну столицу и провјери да л’ ја знам урадити све за шта ме терете, али ми он, уз подсмијех, није дозволио“, говори он.

Мулић се о наводима оптужнице, која је подигнута 11. фебруара 2010. године, изјаснио да није крив. Уредно се одазвао на прво рочиште 14. априла прошле године, а за наредно, које је заказано 27. јануара 2011. године, уредно је послао оправдање о немогућности доласка.

„Десетог марта 2011. године одлазим на посао у ОШ Нови Град у прву смјену. Убрзо по мене долази Судска полиција, која има налог за привођење. Одводе ме с радног мјеста као окорјелог криминалца. Истог дана у судници сам изложен бахатом и дрском понашању судије и Судског вијећа. Да л’ што сам рекао добар дан или што сам рекао да нисам Бошњак већ да се изјашњавам као Босанац и Херцеговац – није ми познато. Углавном, уписали су ме као Бошњака, навели су погрешно дјевојачко презиме моје мајке, а током суђења нису ми дозволили да се браним“, наводи он.

Упутио је жалбу Кантоналном суду у Зеници, те писмо Високом судском и тужилачком вијећу. Пошто никада није кривично гоњен, каже, како ће му личну сатисфакцију донијети евентуално извињење Опћинског суда у Тешњу.

Судија није на послу

Покушали смо данас чути и причу „друге стране“, Зијада Бајрактаревића, судије Опћинског суда у Тешњу, али је он у вријеме нашег позива, данас око 13.40, већ био отишао с посла. Упосленик Суда који се јавио на телефон није нам могао дати број мобитела судије Бајрактаревића, те је обећао да ће евидентирати наш позив. Иначе, у образложењу пресуде је наведено како Суд сматра доказаним ван сваке разумне сумње да је оптужени починио кривично дјело које му је стављено на терет.

Ostavi poruku