Актуелном посланику СДА у Представничком дому парламента БиХ Шемсудину Мехмедовићу у полицијском извјештају из 2005. године на терет се ставља да ништа није предузео против муџахедина који су му током рата донијели четири одсјечене главе у Полицијску станицу у Тешњу, рекао је Срни Џевад Галијашевић, члан Експертског тима за борбу против тероризма.

„Мехмедовић се терети што као тадашњи шеф полиције у Тешњу није задржао починиоце, провео истрагу и казнио их, већ је једном од њих дао никловани пиштољ као награду. Он се не терети за догађај на Црном врху на којем су одсјечене главе три позадинца ВРС већ за догађај због којег он ништа није предузео да казни починиоце тог гнусног дјела“, рекао је Галијашевић.

Главни окружни тужилац у Добоју Салих Мемић потврдио је Срни да је Окружно тужилаштво 29. јуна 2005. године запримило извјештај Центра јавне безбједности Добој против Мехмедовића због кривичног дјела из члана 172 Кривичног закона БиХ (злочин против човјечности) и тај предмет је 5. августа исте године уступљен Тужилаштву БиХ. Он је додао да не зна садржај извјештаја, пошто сви који се односе на кривична дјела ратног злочина спадају у надлежност Тужилаштва БиХ.

Мемић је рекао да у вријеме (ратно) док је био судија, а касније, од 30. јуна 1995. године тужилац у Тешњу, није имао сазнања да су српске главе одсјечене на Црном врху донесене у Тешањ нити је имао сазнања да је поднесена било каква пријава против лица која су то учинила.

„Нити знам да је дјело почињено, нити ко га је починио, тако да је немогуће одговорити ко је био дужан да поднесе пријаву против лица која су учествовала у злочину, ако се он заиста и догодио“, навео је Мемић.  Према његовим ријечима, у Тешањ је дошао „као протјерано лице из Теслића 1. августа 1992. године“.

„Тада сам у Тешњу познавао само једног човјека, колегу Изудина Берберовића. Све вријеме провео сам у згради општине и то до краја 1993. године када су из Теслића протјерани моји родитељи те сам тада у селу Мекиш добио смјештај за себе и родитеље. Готово да се ни са ким нисам дружио, тако да и нисам могао доћи до било каквих сазнања“, истакао је Мемић.

Један од функционера српске полиције из ратног периода испричао је Срни да је „Мехмедовић био алфа и омега у ратном Тешњу“ и да се тамо ништа није догодило без његовог знања. „Ријеч је о човјеку који је био од великог повјерења тадашњег предсједника СДА Алије Изетбеговића“, истиче он и додаје да је Мехмедовић, као први човјек полиције, требало да поднесе кривичну пријаву против лица која су одсјекла главе и донијела у Тешањ. „Ако то није урадио онда ту нешто не штима“, тврди бивши полицајац.

Од бивших војника Војске Републике Српске Срна сазнаје да су обавјештајни подаци ВРС из ратног периода указивали да је Мехмедовић био уско повезан са муџахединима на тешањском подручју.

Србин, избјеглица из Тешња, рекао је Срни да су тешањски Срби током рата били заточени у згради полиције, помоћном објекту код зграде полиције и у свлачионицама на фудбалском стадиону у Тешњу.

„Било је малтертирања и батинања заробљених, али увијек када је Мехмедовић, наводно, одсутан па када се неко пожали да је малтретиран он је одговарао да није био ту и да се то више неће поновити. Истина, нису нас малтертирали исти људи, него су долазили други“, прича овај некадашњи житељ општине  Тешањ, који није желио да му се помиње име јер често обилази имање у овој федералној општини.

У септембру 1992. године муџахедини су на Црном врху на теслићко-тешањском ратишту одсјекли главе припадницима ВРС Браниславу Ђурићу, Благоју Благојевићу и Ненаду Петковићу, сва тројица са подручја општине Теслић. Срби избјегли из Тешња причају да су одсјечене главе донесене у овдашњи Дом здравља и да су касније били истакнуте на средњовјековној тврђави.

Странка демократске акције саопштила је поводом писања медија о Мехмедовићу да је „покушај компромитације потпредсједника СДА БиХ и државног посланика Мехмедовића усмјерен на подривање могућности разговора са СДА као политичком странком и једним од најзаначјнијих и најреспектабилнијих конструктивних фактора у БиХ“.

„Ово је само још један у низу притисака на бх. правосуђе у смислу изједначавања кривице, што је недопустиво за демократски свијет и независну судску власт као једну од основа демократије“, тврде из СДА.

Извор: СРНА

Ostavi poruku