Споразум о јединственој исламској заједници у Србији биће потписан у сриједу у Београду, сазнаје Данас. Први ће потписати Борис Тадић и Бакир Изетбеговић.

Затим би споразум требало да потпишу и вјерски поглавари Турске и БиХ – Мехмед Гормез и Мустафа Церић, а након тога би споразум требало да буде понуђен сукобљеним челним представницима Исламске заједнице у Србији и Исламске заједнице Србије – муфтији Муамеру Зукорлићу и реису-л-улеми Адему Зилкићу, по принципу „узми или остави“.

Споразум има 15 тачака, а њиме је предвиђено да ће конституисање нових органа исламске заједнице надгледати шесточлана комисија коју ће сачињавати по два представника Зукорлићеве и Зилкићеве исламске заједнице и по један представник исламских заједница Турске и БиХ, чиме ће бити искључено свако прегласавање.

Као најзначајније одреднице споразума истичу се да ће двојици садашњих вјерских поглавара – муфтији Муамеру Зукорлићу и реису-л-улеми Адему Зилкићу, и њиховим најближим сарадницима, бити забрањено да се кандидују на челне функције у јединственој исламској заједници, да им се забрањује политичко дјеловање, агитовање за политичке партије, политички скупови у џамијама и да ће ИЗ у Србији морати да поштује интегритет и суверенитет државе Србије и њене законе. Врховно тијело јединствене ИЗ – Ријасет, биће у Београду.

Приче да би у будућој ИЗ у Србији муфтијске функције требало да задрже Муамер Зукорлић и Мухамед Јусуфспахић, да се реису Зилкићу спрема пензионисање и да би Зукорлић наредне године могао да постане врховни поглавар Исламске заједнице у БиХ, само су спекулације.

Најреалније је да Зукорлић и Зилкић у новој хијерархији исламске заједнице највише што могу да добију је функција главног имама.

Интересантно је да се босанско-херцеговачки муслимански врховни поглавар Мустафа Церић на овај начин дистанцирао од муфтије Зукорлића.

Од раније је познато да реис Церић претендује на мјесто муфтије Европског исламског центра и да је глас из Србије требало да претегне на његову, а не на страну турског кандидата.

Исламска заједница на чијем челу је муфтија Зукорлић требало је да буде језичак на тој ваги. Не може да остане непримећено да је неки компромис око титуле европског муфтије ипак пронађен.

Такође, од раније се зна да „санџачки муфтија и цијеле Србије“ не ужива благонаклоности већине муфтија у БиХ.

Стварање јединствене исламске заједнице у Србији требало би да доведе до спуштања тензија и стабилизације односа унутар бошњачког корпуса у Санџаку, гдје живи највише Бошњака.

Са друге стране, укинуће се дупликати у установама и институцијама исламске заједнице. Под истим кровом радиће једна Медреса (средња вјерска школа), Факултет за исламске науке, вртићи, џамије и вакуфска имовина.

До сада су обје исламске заједнице имале свака своју медресу, Факултет за исламску науке (за исламске студије), вртиће, џамије под својом контролом и вакуфску имовину.

У таквом обједињавању, непознаница остаје судбина Интернационалног универзитета, за који његов предсједник муфтија Муамер Зукорлић од почетка тврди да је задужбина (вакуф).

 

Ostavi poruku