Bez ikakve priče u rukavicama mora se reći da je međunarodna zajednica imala prevelik uticaj na Sud, Tužilaštvo i Visoki sudski i tužilački savjet (VSTS) BiH. Sudije i tužioci bi trebalo da imaju više hrabrosti i otvoreno i iskreno kažu ko na njih vrši pritisak.
Rekao je ovo u intervjuu „Glasu Srpske“ ministar pravde BiH Bariša Čolak.
– Međunarodna zajednica je dosta pomogla kod reforme pravosuđa, ali tu su sigurno uplivali i oni elementi koji su u BiH unijeli zbrku. Imam utisak da takvih još ima – istakao je Čolak.
On je dodao da su slučajevi „Dobrovoljačka“ i „Tuzlanska kolona“ trebali da budu prioritet svih prioriteta.
– Zaista nemam nijednu riječ opravdanja. Vjerujem da će oni konačno biti završeni, ako Tužilaštvo i Sud BiH iole drže do svog kredibiliteta – rekao je Čolak.
* GLAS: Vršilac dužnosti glavnog tužioca BiH Jadranka Lokmić–Misiračapožalila se da Sud BiH opstruiše napore Tužilaštva BiH da se posvetesloženim predmetima ratnih zločina nedozvoljavajući da se manjesloženi slučajevi prebace entitetskim i kantonalnim sudovima. S drugestrane u Sudu BiH tvrde da je glavni krivac za slabe rezultate TužilaštvoBiH koje ne podiže optužnice?
ČOLAK: Moraće predstavnici Suda i Tužilaštva sjesti za sto i iznijeti argumente. VSTS mora da ih okupi i da svako od njih kaže šta ima. Ne mogu se stvari rješavati na ovakav način. Prebacivanje odgovornosti s jednih na druge putem medija je nedopustivo.
* GLAS: Nadzorni organ za sprovođenje Strategije za procesuiranje ratnihzločina utvrdio je da su Sud i Tužilaštvo BiH dvije ključne adrese što seStrategija ne sprovodi?
ČOLAK: VSTS u tom slučaju mora odigrati svoju ulogu. Ne želim da kažem da oni moraju biti arbitar, ali oni su ti koji imaju svu nadležnost kada je riječ i o Sudu i Tužilaštvu BiH. Ministarstvo pravde je učinilo sve da im obezbijedi materijalne i tehničke pretpostavke. Kada je riječ o kadru u Sudu i Tužilaštvu BiH to takođe treba da riješi VSTS i više neće moći niko od njih prebacivati odgovornost na drugog. Strategija je predvidjela rokove i oni su se trebali poštovati. Moraće se znati koliko je koji tužilac pripremio optužnica, a koliko je koji sudija i na koji način riješio predmeta. To je jedini način da se stvari izvedu na čistac. Brojke ne lažu. Krajnje je vrijeme da oni koji nisu uradili posao koji su preuzeli snose odgovornost za to.
* GLAS: Da li je Strategija za procesuiranje ratnih zločina ugrožena?
ČOLAK: Činjenica je da se debelo zaostaje. Ako bi se sudije i tužioci uključili u petu ili šestu brzinu stvari bi se mogle popraviti. Mi smo dali precizne rokove, a profesionalna zajednica je imala priliku da ukaže da su oni bili preoptimistični. Oni su tvrdili da je to moguće napraviti u tom vremenskom okviru, ali su rezultati izostali.
* GLAS: Radom Tužilaštva i Suda BiH, kada je riječ o procesuiranju ratnihzločina, posebno su nezadovoljni Srbi jer godinama veliki predmeti ukojima su predstavnici srpskog naroda žrtve stoje u ladicama?
ČOLAK: Nezadovoljstvo je zaista opravdano i nemam nijednu riječ opravdanja za to što nisu procesuirani. Slučajevi „Tuzlanska kolona“ i „Dobrovoljačka“ su podigli mnogo tenzija u BiH i u susjednoj Srbiji. Bez obzira na to koliko su ti predmeti složeni trebali su da budu prioritet svih prioriteta. Vjerujem da će oni konačno biti završeni ako Tužilaštvo i Sud BiH iole drže do svog kredibiliteta.
* GLAS: Često možemo čuti tvrdnje da VSTS, Sud i Tužilaštvo BiH računepolažu više pojedinim međunarodnim institucijama i zvaničnicima negoinstitucijama BiH i da njima iz sjene vladaju stranci?
ČOLAK: Bez ikakve priče u rukavicama mora se reći da je međunarodna zajednica imala prevelik uticaj na ove institucije. U Sudu i Tužilaštvu BiH je doskora bio veliki broj međunarodnih sudija i tužilaca, a još ih ima u odjeljenjima za ratne zločine. Priča o nezavisnosti pravosuđa mora da podrazumijeva i odgovornost, jer nema beskonačne nezavisnosti bez odgovornosti. Ako nema odgovornosti onda smo nigdje. Sudije i tužioci bi trebalo da imaju više hrabrosti i otvoreno i iskreno kažu ko na njih vrši pritisak. Međunarodna zajednica je dosta pomogla kod reforme pravosuđa, ali tu su sigurno uplivali i oni elementi koji su u BiH unijeli zbrku. Imam utisak da takvih još ima, ali sudije i tužioci koji rade u tim institucijama morali bi da kažu ko su ti ljudi.
* GLAS: Kako komentarišete zalaganje Meddžide Kreso za formiranjevrhovnog suda BiH iako postoje entitetski vrhovni sudovi?
ČOLAK: Prije bilo kakve priče o vrhovnom sudu BiH treba riješiti pitanje apelacija na Sudu BiH. Trebalo bi uspostaviti nezavisno tijelo koje će preispitivati prvostepene odluke odvojeno od Suda BiH. Sadašnje rješenje nije dobro i odudara od evropskog kontinentalnog prava. Nije dobro da se u istom sudu donose prvostepene i drugostepene presude. O vrhovnom sudu BiH treba da se izjasni profesionalna zajednica. Možda bi bilo dobro da se dođe do rješenja po uzoru na nekadašnji Savezni sud. Treba vidjeti šta bi bile kompetencije tog suda u smislu ujednačavanja sudske prakse. BiH je ustavno-pravno složena država pa su samim tim složene i strukture unutar pravosuđa. Zbog toga BiH ne treba vrhovni sud po uzoru na klasične vrhovne sudove, ali bi bilo dobro da se uspostavi neko tijelo koje bi ujednačavalo sudsku praksu.
* GLAS: Kako prevazići praksu da sudovi na različitim nivoima za istakrivična djela sude na osnovu različitih krivičnih zakona?
ČOLAK: Tokom strukturalnog dijaloga sa EU potencirao sam taj problem, jer se izvršna vlast u to ne može miješati. Jedino je sud mjerodavan da odlučuje koji će zakon primjenjivati. Očekujemo i odluke na osnovu apelacija koje su tim povodom uložene pred Evropskim sudom za ljudska prava i nadam se da će to biti dodatni signal da se ovaj problem riješi. Neprihvatljivo je da se građani dovode u neravnopravnu poziciju pred pravosuđem.
* GLAS: Šta očekujete od nastavka strukturalnog dijaloga sa EU o reformipravosuđa?
ČOLAK: Evropska komisija će u tom pravcu dati prva uputstva. Smatram da su odgovori na pitanja evropskog komesara Štefana Filea bili dovoljno iscrpni i opširni da iz njih mogu vidjeti gdje se naše pravosuđe trenutno nalazi.
Ustupanje predmeta
* GLAS: Kada bi mogao da bude potpisan sporazum sa Srbijom o ustupanjupredmeta ratnih zločina?
ČOLAK: Nisam siguran da se mnogo toga pomjerilo sa mrtve tačke još od 2009. godine. Sada se priprema operativni sporazum i on bi vrlo brzo trebalo da bude potpisan. Operativni sporazum bi mogao pomoći da se počne primjenjivati Sporazum o krivičnim stvarima pogotovo u dijelu koji se odnosi na ratne zločine. Mi imamo glavne probleme oko ratnih zločina, mada ni u drugim oblastima nema baš previše volje za ustupanje predmeta. Ustupanjem predmeta može se postići visok nivo povjerenja u pravosuđe, a time poboljšati i odnosi između dvije države. Prava je šteta što se to ne čini.
