Преговори о помирењу двије опције у исламској заједници Србије одвијају се на релацији Београд-Сарајево-Анкара, а резултираће политичко-државном иницијативом чије одлуке, како се тврди, неће моћи да одбије ни реису л улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић, ни главни муфтија Исламске заједнице Муамер Зукорлић.

Одлуке би, како се наводи, требало да буду прихватљиве за Београд.

Како је речено у Ријасту Исламске заједнице у БиХ, Сарајево заступају врховни поглавар те вјерске заједнице Мустафа Церић и бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, а Београд, односно Нови Пазар двојица министара у Влади Србије – Сулејамн Угљанин и Расим Љајић.

Они о помирењу Зукорлића и Зилкића, односно установљавању јединствене исламске заједнице у Србији, преговарају са највишим државним и вјерским врхом Турске.

У непосредне преговоре нису укључени ни Зилкић ни Зукорлић и они, како се тврди, неће имати готово никаквог утицаја на одлуке које буду донијете у оквиру ове трилатерале, јер ће им оне практично бити наметнуте.

У мешихату, на чијем челу је Зукорлић, Тањугу је потврђено да су разговори отпочели, уз информацију да ће јавност бити обавијештена ако буде постигнут договор.

Церић је са муфтијама исламских заједница у БиХ, Хрватске, Србије, односно Санџака и Словеније, боравио у Анкари прошле седмице гдје се срео са највишим вјерским и државним представницима Турске, а непосредно по повратку, у петак у Сарајеву он је разговарао са Изетбеговићем.

Церић је Изетбеговића обавијестио о резултатима посјете муфтија из БиХ, а Изетбеговић је, како је саопштио његов кабинет,  изразио задовољство што су се оба ријасета Исламске заједнице, у Турској и Босни и Херцеговини, посветила рјешавању питања јединства Исламске заједнице у Србији – Санџаку.

Поводом завршетка четвородневне посјете Турској, Церић је бх. медијима рекао да је то била „успјешна посјета од историјског значаја“.

Додао је и да ће о тој посјети причати генерације, јер је постигнута сагласност између Ријасета Исламске заједнице у БиХ и Исламске заједнице у Турској о темељним питањима духовне и културне сарадње и заједничких програма за промоцију ислама на Балкану, Европи и свијету. Церић се у истом дану вратио у Анкару на сахрану мајке премијера Реџепа Тајипа Ердоана која је обављена у суботу.

Он је у Анкару отишао са Зукорлићем и та прилика је поново искоришћена за сусрете са највишим представницима Турске и евентулне договоре о коначном смиривању унутар вјерског несклада у исламској заједници Србије.

Ово није прва иницијатива за помирење двије опције исламске заједнице у Србији, али су први конкретни преговори који, како се процјенује, имају добру шансу да резултирају позитивним исходом.

Први озбиљнији покушај помирења Зилкића и Зукорлића је покренуо шеф дипломатије Турске Ахмет Давутоглу прије готово три године и то у Новом Пазару, али његова иницијатива тада није имала успјеха.

Потом је услиједио низ билатералних и трилатералних сусрета између Београда и Турске, односно Београда, Сарајева и Турске. Турску страну су предводили наизмјенично предсједник Абдулах Гул и премијер Ердоан који је јула прошле године, у оквиру посјете Србији, боравио неколико сати и у Новом Пазару.

Њега су тада на улазу у новопазарски културни центар поздравили припадници Исламске заједнице Србије на челу са реисом Зилкићем, али не и припадници Зукорлићеве опције.

И док Зукорлић одбија било какву комуникацију са реисом Исламске заједнице Србије, Зилкић је спреман да сједне за исти сто са муфтијом, па чак и да се безусловно повуче са највише функције вјерског поглавара ако је то, како је рекао, у највишем интересу Бошњака, односно свих муслимана у Србији.

Зукорлић, међутим, за евентуално помирење са супротстављеном опцијом има познатих пет услова – јединствена исламска заједница, акредитација Интернационалног универзитета, враћење вакуфске имовине, уређење исламске вјеронауке, престанак опструкције Бошњачког националног вијећа које је он формирао јула прошле године.

До раскола унутар исламске заједнице је дошло почетком октобра 2007. године.

Двије опције се међусобно не признају, а њихови сукоби су чести.

Зукорлићева опција организационо припада Исламској заједници у БиХ и реиса Церића признаје за јединог поглавара, док „зилкићевци“ сматрају да муслимани који живе у Србији треба да имају свој Ријасет као највиши орган исламске заједнице.

Ostavi poruku