Одбрана оптуженог Јовице Станишића тврдила је данас, у наставку суђења пред Хашким трибуналом, да је Станишић прошлог петка у судском притвору изгубио свијест из непознатих разлога.

На почетку засједања, Станишићев бранилац Вејн Џордаш (Wаyне Јордасх) обавијестио је судије да му је Станишић рекао да је „у петак пао у несвијест из њему незнаних разлога“.

Џордаш је рекао да се Станишић, који је у судници, „ни данас не осјећа добро“.

Предсједавајући судија Алфонс Ори (Алпхонс Орие) на то је цитирао извјештај љекара из притвора по којем је Станишић „имао проблема са говором и да је видио дупло“.

По дијелу извјештаја који је судија прочитао, Станишић је имао „симптоме налик оним у пијанству“, који су трајали „сат времена“.

Љекар га је затим прегледао, али није утврдио никакав поремећај.

Станишић пати од хроничне болести органа за варење (паучитис) и депресије, а током суђења су љекари помињали и друге болести, попут камена у бубрегу.

Бивши начелник Службе државне безбедности Србије оптужен је за злочине над несрбима у Хрватској и БиХ, 1991-95, заједно са својим тадашњим помоћником Франком Симатовићем-Френкијем.

У току је доказни поступак Станишићеве одбране.

Исказ у Станишићеву одбрану започео је, преко видео везе из Београда, бивши начелник београдске СДБ Милорад Лековић.

Лековић, који је постављен на тај положај, после Осме сједнице ЦК СК Србије, описао је нетрпељивост тадашњег шефа СДБ Србије Зорана Јанаћковића према Станишићу, који му је био помоћник за

контраобавјештајну дјелатност.

По Лековићевим ријечима, Јанаћковић, који је дошао изван Службе, осјећао се угроженим од Станишића због његовог знања и „професионализма“, те је стога настојао да га „маргинализује“ и отјера из СДБ Србије.

Због сумње да је неко из Службе одавао државне тајне, Јанаћковић је у прољеће 1989. формирао комисију за истрагу, у којој је био и Лековић.

По свједоковим ријечима, Јанаћковић је инсистирао да у извјештају комисије обавезно буде споменут Станишић, „као да је комисија само због њега и била формирана“.

Лековић ће свједочење наставити сутра.

Велика већина Станишићевих свједока исказе је до сада, на захтјев власти Србије, дала на сједницама затвореним за јавност, што је највиши ниво заштите идентитета свједока пред Трибуналом.

Минуле седмице, претресно вијеће Алфонса Орија (Алпхонс Орие) одбило је, међутим, такав захтјев из Београда, па је бивши службеник СДБ у Ужицу и Безбједносно-информативне службе у Београду Раденко Новаковић исказ дао на отвореној сједници.

Суђење Станишићу и Симатовићу почело је пред Трибуналом у јуну 2009. Њих су власти Србије и ухапсиле и изручиле суду током 2003., током акције Сабља после убиства премијера Зорана Ђинђића.  Трибунал је Симатовића и Станишића више пута од тада пуштао на привремену слободу.

Ostavi poruku