Посљедњим кадровима на Црквини изнад Требиња у четвртак поподне је познати српски режисер Емир Кустурица завршио снимање десетоминутног филма о православљу, који ће касније бити уклапан у шири пројекат једноипочасовног филма о седам православних религија.
„Монтажа ће бити обављена у наредна два мјесеца и у фебруару ћемо имати цјеловит филм који ће бити састављен из седам различитих прича које говоре о различитим свјетским религијама“, рекао је за „Независне“ након окончања снимања Кустурица.
НН: Како је текло снимање филма?
КУСТУРИЦА: Снимање у Требињу је само потврдило претпоставку да је простор гдје има пуно свјетла у ствари простор оптималан за снимање, а да не говорим о томе да смо овдје открили и једно брдо са којег се види и ова долина херцеговачка и чини је најљепшом долином која постоји, све до Гранд кањона.
НН: Да ли сте имали каквих проблема приликом снимања?
КУСТУРИЦА: Захваљујући првенствено људима из Цркве, али и из полиције, морам признати да смо држани као мало воде на длану и објективно речено – стварно сам одушевљен.
НН: На којим сте локалитетима снимали и како се зове то чувено брдо на којем сте снимали?
КУСТУРИЦА: Брдо се зове Оштри врх и то је највиша тачка која се види када се гледа из манастира Тврдош, а све остале локације се практично не могу идентификовати, јер су то у ствари камењари, пролази и једноставно речено чуда која су служила тој сврси да буде направљен један филм о човјеку са необичном навиком. Навиком да из манастира натовари један велики руксак и да га, тешко се пењући, уз сузе истресе на врху и врати се у манастир. То је једна симболичка слика сваког човјека, односно, не само религијски, већ и социјални и психолошки образац по којем људи живе.
НН. Да ли је то помало сизифовска слика?
КУСТУРИЦА: Оно ће бити сизифовски за западног човјека, али када се види да је то један мученички пут који пролази један православни монах, онда се то и другачије схвата. Односно, тај пут од православља има један општи знак, а то је жртвовање, љубав и мучеништво, а с друге стране има од свакога помало, па ће вјероватно то неко схватати и сизифовски.
НН: Зашто симболика камена и је ли она најаутентичнија управо у Херцеговини?
КУСТУРИЦА: Мислим да је камен материјал који везује читав свијет, а не само Херцеговину, а овдје га заиста има доста и овдје је камен доминантан фактор који се види не само у природи, него и на заградама, подовима и свуда гдје се човјек окрене, гдје уљепшава околину. Ријеч је, у ствари, о неком материјалу који најдуже траје и који на неки начин сугерише вјечност. Пошто је овај филм о човјеку чија је жртва заправо вјечна људска жртва, утолико и камен највише одговара тој идеји.
НН: Када можемо очекивати конкретне активности на балканском филмском центру у Требињу?
КУСТУРИЦА: Покушавамо да направимо да Требиње буде, ако не баш мјесто за Панча Виљу, јер је тешко Мексиканце овдје доводити, оно сигурно за један сљедећи филм, чији сценарио одавно имам у глави. Мислим да би ту могла да буде започета нова прича, а она је опет везана за филмски студио и за простор који ће заправо бити отворени и затворени студио. Градња почиње идуће године.
НН: Да ли сте упознати с чињеницом да се у околини Требиња налази кула у којој је живио родоначелник херцеговачке породице Кустурица?
КУСТУРИЦА: Чуо сам да та кула постоји, али је, нажалост, сада нисам стигао обићи. Сљедећи пут када дођем обавезно ћу је обићи.
Лична карта
- Пуно име: Емир Кустурица
- Датум рођења: 24. новембар 1954.
- Мјесто рођења: Сарајево
- Друга имена: Немања Кустурица
- Занимање: режисер и сценариста
- Супружник: Маја
- Дјеца: Стрибор и Дуња
Биографија
Емир Кустурица је српски и југословенски редитељ. За своје кратке филмове награђиван је још у средњој школи. Филмску режију завршио је на Филмској академији у Прагу (ФАМУ). Двоструки је добитник „Златне палме“ Филмског фестивала у Кану, за филмове „Отац на службеном путу“ и „Подземље“. Носилац је ордена витеза реда умјетности и књижевности. Национални амбасадор УНИЦЕФ-а у Србији постао је 8. септембра 2007, заједно са спортистима Аном Ивановић, Александром Ђорђевићем и Јеленом Јанковић.
У групи „Забрањено пушење“ једно вријеме је свирао бас гитару, а сада као гитариста заједно наступа као члан групе „Емир Кустурица & тхе Но Смокинг Орцхестра“. Бави се и писањем.
Године 2010. објављена је његова аутобиографија под називом „Смрт је непровјерена гласина“.
Топ пет филмова
- „Сјећаш ли се Доли Бел“ (1981)
- „Отац на службеном путу“ (1985)
- „Дом за вешање“ (1988)
- „Аризона Дреам“ (1993)
- „Подземље“ (1995)
Најважније награде
- 1981 – „Златни лав“ на Филмском фестивалу у Венецији за „Сјећаш ли се Доли Бел?“
- 1985 – „Златна палма“ за филм „Отац на службеном путу“
- 1989 – Најбољи режисер на Филмском фестивалу у Кану за „Дом за вешање“
- 1993 – „Сребрни медвјед“ на „Берлиналеу“ за „Аризона Дреам“
- 1995 – „Златна палма“ за „Подземље“
- 1997 – „Подземље“, најбољи филм на страном језику на фестивалима Бостон Социетy оф Филм Цритицс, Приx Лумичрес и Кинема Јунпо Аwардс у Токију
- 1998 – „Сребрни медвјед“ за најбољег режисера у Венецији за „Црна мачка, бели мачор“
- 2004 – Награда „Натионал Едуцатион“ у Кану за „Живот је чудо“
- 2005 – Награда „Цезар“ за филм „Живот је чудо“
- 2005 – Најбољи балкански филм на фестивалу у Софији за „Живот је чудо“
Извор: Независне новине