Rasprava o Nacrtu zakona o dopunama Krivičnog zakona Federacije BiH kojima se uvodi krivična odgovornost za svakog ko javno negira da je na tlu BiH u proteklom ratu počinjen genocid ili drugi ratni zločin apsolutno je apsurdna i besmislena, ocijenio je Miodrag Stojanović, advokat iz Bijeljine.
„To je pravnički nonsens, koji bi mogao dovesti do toga da se tim zakonom zabrani bilo kome od optuženih da može da se brani tvrdnjom da nije počinjen genocid. Zbog toga sam kao profesionalac apsolutno protiv takve inicijative uopšte, a kamoli za donošenje takvog zakona“, rekao je Stojanović.
On je za primjer naveo svoju završnu riječ koju je u predmetu „Pelemiš – Perić“ početkom sedmice iznio pred Sudom BiH, pri čemu je podvukao da se tokom odbrane tih ljudi, optuženih za genocid, našao pred određenim dilemama u pogledu načina na koji je postavljao odbranu.
„Jedna od mojih dilema bilo je i pitanje da li ja uopšte imam pravo i mogućnost da negiram da je u Srebrenici počinjen genocid, cijeneći činjenicu da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u dva pravosnažna predmeta, ‘Blagojević – Jokić’ i ‘Krstić’, već presudio da je riječ o genocidu“, precizirao je Stojanović.
Obraćajući se tada sudskom vijeću on je, između ostalog, rekao da „odbrana ima i ljudsku i profesionalnu dilemu: da li uopšte da ide u ovakav pretenciozan pokušaj dokazivanja da su istorijske istine i činjenice išle u dijalektičkom pravcu koji ukazuje da se ovaj podatak koji se pripisuje kao matrica u dnevno-političkoj praksi smije uopšte pobijati, cijeneći da je svaka žrtva – žrtva za sebe“.
„Drugo, nalazimo se u takvom trenutku da se bukvalno pred našim očima odvija situacija da se u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH prije mjesec u proceduri našao Nacrt zakona o zabrani negiranja genocida i zločina počinjenih u jednom ratu, koji je inicirala jedna opoziciona stranka (Stranka za BiH). Da je taj i takav zakon prošao, a nije, to bi značilo, gle apsurda, da ova završna riječ i ovaj branilac ne bi imali čak ni zakonske mogućnosti da o ovome govore, jer bi to samo po sebi bilo krivično djelo i ja bih bio izložen krivičnom progonu kao advokat“, istakao je Stojanović.
On je dodao da je, slušajući tada završnu riječ tužioca, osjetio da bi taj čovjek „bio veoma srećan ako bi pomenuti zakon prošao jer se, kako je upozorio, tada više niko ne bi bavio pitanjem šta je genocid, niti bi uopšte mogli da komentarišemo da li je u Srebrenici počinjen genocid, s obzirom da bi bili u krivičnom djelu“.
„Genocid bi, u tom slučaju, na prostoru BiH bio kao britanska kraljica – nedodirljiva kategorija“, sarkastično je konstatovao Stojanović.
Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH prihvatio je juče Nacrt zakona o dopunama Krivičnog zakona FBiH kojima se uvodi krivična odgovornost za svakog ko javno negira da je na tlu BiH u proteklom ratu počinjen genocid ili drugi ratni zločin, i to kaznom zatvora od tri mjeseca do tri godine.
Predlagač ovog zakonskog akta je poslanik SDA Jasmin Duvnjak.
