Хрватске полиција је саопштила да се налази на трагу разјашњења телефонског позива сплитској „Слободној Далмацији“, у којем је било ријечи о наводној терористичкој организацији Српски револуционарни покрет, а послије полицијског навода да је позив стигао са телефона који припада Петру Пенави из Штутгарта, у јавност се „вратило“ име тог двоструког емигранта.

Пенава је јавности одраније познат и због телефонског позива прије више од 25 година, када је назвао редакцију новинске агенције ДПА, да би припријетио смрћу министру полиције Њемачке, уколико се „наставе ликвидације“ припадника тадашње хрватске емиграције.

Крајем прошле седмице, према наводима хрватским медија, мушкарац је телефоном, за који се сада испоставило да је у Штутгарту пријављен на име Петра Пенаве, назвао редакцију сплитског дневника „Слободна Далмација“ и у име наводног Српског револуционарног покрета преузео одговорност за недавни  пожар код Книна у коме је изгорио војни магацин са 1.800 тона муниције и експлозива.

„Јављам се у име Српског револуционарног покрета. Преузимамо одговорност за изазивање пожара у касарни код Книна“, рекао је непознати мушкарац и додао да ће „напасти полицијску станицу“, али није прецизирао коју, након чега је опсовао усташку матер и прекинуо везу, пише лист.

Пенава је, према подацима хрватских медија, прије другог емигрирања у Њемачку, односно за вријеме рата у Хрватској био високи функционер тајне полиције Сигурносно информативна служба (СИС), једне од војних обавјештајних служби у време Фрање Туђмана.

Претходно је деценијма припадао екстремно десничарском Хрватском револуционарном покрету/Хрватском државнотворном покрету (ХДП), а нема података да ли је то и даље.

Према подацима појединих медија, он је у Минхену, 9. августа 1981, као припадник ХДП поставио  бомба у кући Ролфа Шулца, познатог издавача, који је на њемачком штампао књиге Владимира Дедијера о Титу.

Пенава је јавности познат и као један од свједока у судском процесу за убиство бившег директора Маркетинга загребачке нафтне индустрије ИНА и политичког емигранта Стјепана Ђурековића. Ђурековић је убијен 28. јула 1983. године, у близини Минхену.

Пенава је у том процесу свједочио против Крунослава Пратеса, за кога хрватски медији наводе сада да је био агент бивше СДБ. Један од оптужених је и Јосип Перковић, који је и данас високи полицијски руководилац у Хрватској.

Пенава у изјавама хрватским медијима тврди да би њемачки органи о убиству Ђурековића много тога могли да сазнају и од Здравка Мустача, бившег шефа СДБ тадашње СФРЈ.

За свједочење против Пратеса, који је због учествовања у ликвидацији Ђурековића осуђен 2008. године, на доживотни затвор, Пенава је изјавио хрватским медијима да му је тада пријећено ликвидацијом, а да иза тога стоје „Перковићеве колеге“.

Према његовим ријечима, на Перковићев захтјев Пратес га је наговорио да назове ДПА, њемачку новинску агенцију, „и да ондашњем њемачком министру полиције Герхарду Бауману запријети смрћу у име Хрватског револуционарног покрета ако се догоди још једно убиство било којег хрватског политичког емигранта на њемачком тлу“. Пенава, ни хрватски медији нису прецизирали које године је то било.

„Послао сам факс с том пријетњом, након тога од Удбе сам био проказан њемачкој полицији и одмах ухваћен. У затвору сам провео годину и по, али на сву срећу њемачки  истражитељи схватили су како ми је Удба подметнула цијелу причу“, казао је он.

Према писању Јутарњег листа, Пенава се помиње и у истрази о подметању бомбе пред хрватску амбасаду у Берлину током посјете хрватског предсједника Иве Јосиповића Њемачкој јануара ове године и пријетећем писму насловљеном на Јосиповића и предсједника Србије Тадића.

Већ након вијести о телефонском позиву сплитском дневнику, бројни аналитичари изразили су сумњу у постојање Српског револуционарног покрета за који нико никад није чуо и оцијенили то као провокацију, будалаштину или шалу.

Пенавино појављивање у јавности посљедњих дана, подсјетило је и на то да је за Иваном Перковићем, који је до рата деведесетих, био начелник Службе државне безбједности (СДБ) Социјалистичке Републике Хрватске, због сумњи у умијешаност у убиства Пратеса али и других хрватских емиграната, Њемачка прије двије године расписала међународну потјерницу, али се власти у Загребу на то оглушују.

Поједини хрватски медији тврде да је, наводно, њемачка канцеларка Ангела Меркел приликом недавне посјхете Загребу захтијевала његово хитно изручење.

Од недавно се у новинским текстовима око убиства Ђурековића, појавило име још једног бившег полицијског функционера из Хрватске. Више српских медија објавило је да је фебруара прошле године у Њемачкој ухапшен Винко Синдичић, бивши агент СДБ, за кога се сумња да је, такође, умијешан у ликвидацију некадашњег директора ИНА Маркетинга.

Београдски медији су, тада, у зиму 2010. наводили да је за убиство Ђурековића, једну од највећих афера у бившој СФРЈ, скоро четврт вијека хрватски огранак СДБ оптуживао „београдско подземље“.

Због пожара у околини Книна прошле седмице, привремено су били евакуисани становници неколико мањих села. Они су искључиво Срби и одреда старији људи. Након што су сутрадан они враћени, иако је пожар бјеснио још два дана, почело је санирање штета у кућама најближим магацину, замјена стакла на прозорима, поправке врата и пукотина на зидовима.

Ostavi poruku