Бољи је један гост који ће дневно оставити 500 еура него њих десет који ће оставити по 30 еура или њих неколико стотина или тисућа који викендом долазе из БиХ на једнодневне излете… Туризам је на овај начин у проблемима. Ради се о кампањским гостима који сметају, али које се не може избјећи и елиминирати…’

Ако сте помислили да је написано изговорила ХТВ-ова ведета Дијана Чуљак, преварили сте се. Но нисте пуно ни погријешили, јер ‘бриљантне’ мисли поновно су изашле из пера новинара којег плаћају грађани Хрватске. Додуше, не кроз претплату, већ кроз порез.

Овога пута ријеч је о Иви Ћурковићу, извршном уреднику недјељника Макарско приморје, листа у власништву Града Макарске, који служи и као гласило ХДЗ-а, који управља тим градом и издашно финансира лист да би презентовао ‘једину и праву’ истину. А она очито није онаква како ју је презентовао ХСС-ов министар туризма Дамир Бајс, иначе ХДЗ-ов коалицијски партнер у Влади.

Бајс је, подсјетимо, у неколико наврата на различитим сајмовима и скуповима, посебно на онима источно од Хрватске, истицао да ‘у Хрватској нема туриста првог и другог реда и сви су гости једнако добродошли’.

Ћурковић то очито није чуо па је у подуљем ‘истраживачком’ тексту, бројећи крвна зрнца и завирујући у новчанике туриста с којима се возио, дошао до података да Босанци и Херцеговци од Бањалуке до Читлука за једнодневни пут до Макарске издвајају највише 15 евра, да воће за педесет центи купују у Босни, сендвиче носе од куће…

‘Такви гости дођу, заузму мјесто на плажи, купају се и угодно проведу дан. Евентуално се туширају, што кошта двије куне у Макарској, док је на нашим осталим плажама то бесплатно. Мокрење обављају у мору, а WЦ користе само у крајњој потреби. Вјеројатно нема јефтинијег начина на који провести угодан дан на мору’, пише Ћурковић, заборављајући притом да су цијене у Хрватској високе захваљујући првенствено политици странке која с око два милиона куна годишње финансира новине у којима ради.

Након Дијане Чуљак, која је прошлог љета у Дневнику 3, у којем је угостила градоначелника Омиша Ивана Шкаричића, упитала колики проблем представљају једнодневни гости који се спусте из Босне и Херцеговине, а ништа не троше, не заузимају апартмане и заправо заузимају мјесто на плажи које притом нису ни платили, појавио се још један бриљантан новинарски ум који плаћају грађани Хрватске.

Додуше, његов утицај је пуно мањи јер ријеч је о новинама које се штампају у три хиљаде примјерака, а не прода се ни трећина од те бројке. С друге пак стране, насловница Макарског приморја, ‘Гости су вишак’, кочоперила се седам дана на свим киосцима диљем Ривијере.

Град који живи од туризма јасно је показао што мисли о гостима из државе који га највише посјећују. Отприлике исто што и Нијемци о Јеврејима прије и за вријеме Другог свјетског рата – Јуден раус! Није тешко замислити како су се осјећали гости који су видјели те новине.

 

Ostavi poruku