Главни осумњичени за стравичне нападе у Норвешкој, Андерс Беринг Брејвик, у свом „манифесту“ објављеном на интернету прије напада, наводи да је на дјеловање подстакнут још 1999. године, из протеста што се норвешка влада укључила у НАТО бомбардовање Србије, а да је међу особама које би желио да упозна и хашки оптуженик Радован Караџић.

У тексту који представља комбинацију дневника, упутства за прављење експлозивних направа и политичког трактата, аутор наводи да је ова кампања била погрешно усмјерена против „наше браће Срба који су жељели да протјерају ислам депортовањем Албанаца натраг у Албанију“.

Међу људима које би желио да упозна, Беринг наводи хашког оптуженика Караџића, негирајући да је он, како пише, „масовни убица и расиста“, већ тврди да ће Караџић „због својих напора да ослободи Србију ислама, увијек бити сматран и упамћен као часни крсташки ратник и европски ратни херој“, пренио је Си-Ен-Ен (ЦНН).

У документу на 1.500 страна под називом „2083: Европска декларација независности“, аутор излаже екстремно десничарска становишта и обећава да ће „европски грађански рат“ довести до егзекуције „културних марксиста“, мултикултуралности и протјеривања муслимана.

Година 2083. наведена је у наслову овог документа као година када аутор сматра да ће се овај грађански рат окончати.

Беринг, такође, критикује владу у Ослу због „кукавичког начина на који се бавила питањем карикатура пророка Мухамеда“, мислећи притом на извињење које је норвешка влада упутила због тога што су приватни листови у земљи више пута објавили контроверзне илустрације.

Он, поред тога, критикује Норвешку што је додијелила Нобелову награду за мир бившем палестинском лидеру Јасеру Арафату.

„Ситуација је једноставно хаотична“, пише он, истичући да „хиљаде муслимана“ годишње дође у његову земљу и додаје да се „ови суицидни издајници морају зауставити“.

Норвешке полиција је данас потврдила да се манифест појавио на Интернету истог дана када су се ови стравични догађаји одиграли.

У експлозијама у центру Осла и пуцњави на острву Утоја убијено је најмање 93 људи, а и даље траје потрага за неколико несталих.

 

Ostavi poruku